Prosvetni glasnik

45*

БЕЛЕШКЕ

Узајамна веза између боје крви и боје лишћа Разлика између животињског и биљног света узима све мање размере, што се више спуштамо по лествици органскнх створова; између царства животињског и биљног нема сгроге границе. „Животиње и биљке развијају се из заједничког исходишта контрактилне суистанце, истина у разним правцима, који се у почетку свога развијања разнолико преплићу н тек са савршенијом организациј ом постају јасни у својој нуној противиости". (Клаус)') Између осталнх обележја за разликовање животиња од биљака сдуже и појаве промета градива; ж.ивот животињски оснива се на анализи сложених једињења, као што су масти и боланчевине, и нредставља, у главноме, ироцес оксидацнје; животни рад биља иак почива. на Синтези угљених хидрата и бе.аанчевнна из простијих састојака, и сачињава у главноме процес редукције. Носредиици ових хемиских иромепа су у животињском телу хемоглобин, а у биљиоме хлорофил. Хемоглобин је, поред оксихемоглобина, главни састојак црвеиих крвних зрнаца, који даје црвену боју крви впших животиња; хлороФил, који се сматра као искључиви ироизвод биљног тела, условљава зелену боју лишћа у виших биљака. Функције њихове су иосве различите : хемоглобин посредује при дисању, т. ј. цри оксидацији органсве супстаице, примајући кисеоннк

у плућима и нроносећи га у остала органска ткива; ^лорофил служи као посредник ири исхранн биљака, у хлорофилним зрнцима граде се, под утицајем светлости, из угљене киселине и воде најпре угљени хидрати (на пр. скробац), а за тим, примањем азотних једињења, беланчевине (асимилација). Хемоглобин н хлороФил, који служе, с једне стране, као обележја за разликовање животиња од биљака, чине, с друге стране, као неку спону између оба ова царства органска; на основу скорашњих испитивања. о хемиском саставу ових тела, нгго су их извршили Шунк (бсћипск) и Мархлевски (Магсћ1е»8к1), а нарочито Ненки (ХепсИ), оба су ова бојена градива у блискоме сродству, јер су изведеиици (деривати) једне исте основне суистанце. У својим најновијим истраживањима' 2 ) Ненки надовезује на односе између обе ове сунстанце веома занимљива разматрања, која доносимо у нреводу скоро од речи до речи. „Откриће НГунка н Мархлевскога о блиском хемиском сродству између хемоглобина и хлороФила је за биолошку хемију од знамените важности, с тога што нам допушта да завиримо у најудаљенију прошлост исгорије развпћа чрганских створова, указујући на сродно иорекло животпњских и биљних организама. Теорија Дарвинова о постаи-

') С1аиз, Г^ећгкисћ. с1. 2оок>Ј*1е. Маг1шг§- 1891. р. 14.

*) Вегк*ћ4е (1. сћет. бев. XXIX. X 18.