Prosvetni glasnik

НАУКА И НАОТАВА

ЕСТЕТИЧЕО ВАОПИТАЊЕ РАД ЗА ПРОФЕСОРСКИ ЖСПИТ Д-ра Душана Рајичића супдента мушке учитељске школе у Јагодини

(СВРШЕТАК) II Начини естетичког васиитавања Ако посмотримо којим се путевима у обичном животу дол.ази до стања свести какво се естетичко васпитаваае намерава у васпитанику да створи, до естетичкога интереса, онда ћемо наћи да у главноме имају три могућности. Прво се може човек честим иосматрапем лепих предмета навићи да ужива у Лепоме и да ово разликује од Ружнога. Ео је чешће путовао по дешш пределима, походио гадерије сдика, читао одабраније књижевне ироизводе, сдушао уметничку музику, оддазио у отменија позоришта биће Финијега укуса од онога који је мање имао придике да ужива у тим лепотама. Само овако стечено естетичко образовање није сталло ни поуздано; човек осећа да је нешто депо, а не зна зашто, јер нема мерила за оцењивање вредности. Код образованијих посматрадаца јавља се зато још и потреба за поуком о Л.епоме, коју они подмирују читањем естетичких списа, а ионајвише стручних оцена уметничких производа. Највећма је пак развијен естетички интерес кад се уз све то и ради на Лепоме. Овај пут раздикује се од прва два тиме што није, као они, за све гране уметности приступачан и обичним људима, већ за неке, као на пр. песништво, вајарство, грађевинарство..., само уметницима. Па и у другим уметничким струкама рад је оних који нису уметници више репродуктиван. И естетичко васпитање иде истим путевима; и оно у прво време васпитаника само навикава на Лепо, па на тај начин пробуђено инте-