Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

705

НАРОДНЕ ШКОЛЕ У ИТАЛИЈИ ЊИХОВО РАЗВИЈАЊЕ И САДАШЊЕ СТАЊЕ — по реферату В. Брауна у Мклану 1899. г. ПРИКАЗАО Љуб. М. Протић

Народне су школе у Италији творевина новијега доба. Пренегоје Италија иостала краљевином, дакле/ пре 1861. г. није могло бити ниречи о правим народним школама. У појединим крајевима полуострва било је, до душе, школа, у којима су васпитавана деда из нижег сталежа, ну, то не беху праве народне школе. Народне су школе дело, онда младе, краљевине. ТеШки су били задаци, које је имала нова држава, јер у земљи беху жалосне прилике. Ужасан дуг и велики порез оставили су у наслеђе збачени кнежеви; управа и правосуђе, готово свуда, неуређени, и због самовоље и подмитљивости чиновника и судија без сваког угледа; подељена земља и овим условљена велика и пространа имава беху стални узрок социјалне невоље; трговина и индустрија, па и сама земљорадња, главни економни извор становништва, беху занемарени, и тежња влада, од неколико столећа, да се заглупи народ, све ово не допусти да се подигне опште народно образовање. Италијанска је држава одмах приступила новом уређивању, ма да су јој се јављале на супрот, често несавладљиве, тешкоће и сметње. Пре свега није имада потребних срестава за извођење реФорама; било је много непријатеља, и с поља и у земљи, који су очекивали само згодну прилику, па да униште младу државу. Они су имали јак ослонац у папи, који, не само што је одбио сваки споразум са италијанском владом, већ 1870. г., пошто је укинута папина држава, стави на супрот свима предлозима за носредовање своје „поп роззишиз", и отворено изјави своје непријатељство према новом реду ствари. Овим је нагдашен један Фактор, који је имао битног утицаја на развитак у Итадији, а особито њених шкода. Ко хоће да разуме садање стање италијанске народне школе, мора размотрити њено развијање, које обухвата само некодико десетина година; само тако ће му бити доста јасно како то да је она у великој супротности са народним шкодама у других културних народа. Узроци беднога школовања и образовања до 1861. г. најбоље ће се разумети, ако се сетимо речи, ко,је се приписују једном Бурбонцу из Неа-