Prosvetni glasnik
наука и настава 719
Заслуга је народне шкоде што се народ све више ослобођава незнања, јер се опште образовање нагло шири; напредак се види из овога прегледа:
ВГОЈ ГАЗРЕДА
БРОЈ УЧЕНИКА У НАРОДНИМ ШКОЛАМА
н
Е II
и с
М Е
н и
х:
Г О Д И Н Е
У НАРОДНИМ ШВОЛАМА НА 100 СТАН. ЦРЕКО 6 ГОД.
НА 100 ЗАРУЧНИКА И ЗАРУЧНИЦА НА 100 РЕГРУТА Ј А В Н Е ШКОЛ.Е
ЦРИВ. ШЕОЛЕ
ЈАВНЕ ШКОЛЕ
ПРИВАТНЕ ШКОЛЕ
МУШКИ
3 о К
МОМАКА
« О сз
и 3 § 3 ° б К и о
-4 С-
1861|2
1.008.674
68 .09
81 .27
59 .96
78 .96
64 .01
18ТЦ-2
33.556
1.545.790
61 .86
75 .73
57 .73
76 .72
56 .74
68 .52
1881Ј2
41.423
7.129
1.850 619
163.102
54.5 6
69 .32
48 .2*
69 .90
47 .71
60 .27
189112
49.217
8.28'
2.230.946
187.746
—
—
41 .12
59лб
40 .25
41 .41
1895)6
50.526
8.867
2.379.349
205.896
—
—
36 .96
52 .57
38 .34
42 .92
Ови бројеви указују да се број школа умножио за 80%, баш кад се има на уму увећање становништва. На 100 становника 1861/2. г. било је само 4 .63 ученика а 1895. г. 7 .65. Рим је имао 1879. г. само 41 народну школу са 120 разреда и 6271 ученика, 1889/90. имао је 142 школе са 624 разреда и 25.149 ученика. Извесно би резултати били још већи да су државне и општинске Финансије биле боље. Ове су узрок те су многе школске зграде рђаве. Према званичном извештају 1895/6. г. 19.684 разреда су у добрим или врло добрим учионидама, 19.056 у приличним а 11.289 у рђавим. На крају, ко хоће да задобије правилно мишљење о италијанским народним школама, нека се сети да се оне једва тек 40 година боре против зла, које се већ столећима укоренило, нека се сети да је италијанска држава сиромашна и да су њени борди, њени учитељи рђаво наоружанп за ову борбу, да су рђаво плаћени....
ПРИНОБЕ ЗА ФЛ.0РУ КРАЉЕВИНЕ СРБЛЈЕ од ЖИВ Ј. ЈУРИШЕЋА
(настдвае) 2 ред СгатоЈзеШае племе: Б1рвасеае ВС. к 238 году. Серћа1аг1а ЗсћгаЛ. 30. С. зуггаса ВсћгаЛ. (Ес1. Во1881ег: Е1. опеп!. то1. III. р. 120). Стабло браздовито, обрасл.о чекињастим длакама које из квржица изилазе. Л.ишће дугуљасто ланцетасто, доње зупчасто и усправљено, горње 49*