Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

895

(односа) између животињрне организације и њених животних радњи, између обитадишта и животињина начина живота, између самих појединих јединака исте и разних врста и т. д. При томе се пита за узрок, разлог и значај и таквим појавима, који би се иначе као свакодпевни лако превидели, не остављајући при томе никога у недоумици, него иди дајући јасан одговор или овоме лепо упућујући. 1)-г I;. ХеЈг вели, „дајекњига у томе погледу управо за дивљење! У њој нема празног учења на памет бројева, боја и т. д., него се ученику утискује у свест жива слика и ја-, сан појам о животињи и њену животу. Основно је аравило у њој, да се животињина грађа разуме из њена живота, а њени биолошки односи из животињине околине. У овом, могло би се рећи механичком посматрању животиња, књига је тако оддично израђена, да се из ње и сами стручњак може чему научити. Нека би дух, који кроз ову књигу веје, ушао не само у средње и ниже школе него и у универзитете, чиме би се опет т све увук.ла и већа љубав према живим животињама, чијеје студирање кадро боље но ишта друго човека образовати". Све ће се ово најбоље видети, а и најбоље се уочити и увидети разлика између ових и досадашњих описа , ако наведем, биће довољно, само три: опис лисице из класе сисара, шарана из класе риба и кишне глисте из кола црва и велике групе бескичмењака. Ове појединачке не треба сматрати као типски описане врсте за целу класу или кодо, јер то Шмајл неће, као у досадашњим уџбеницима; он описе ове и не издаже због саме систематике, него ради изучавања живота и грађе специјално код животиње, коју описује (и ових у самој настави не треба да је сувише много). Он у појединим групама опширније описује оне врсте, које су онако важније и познатије. „Груписавање" не презире, али га не сматра као главни циљ наставе и упућује, да се оно само ради оријентације у множини и разноврсности организама и у школи врши, и то изналажењем сродног и заједничког код већ описаних и посматраних животиња. — Ево та три описа: Лнсица (Сашв уи1рез I.). (дужина тела 70 см.; дужина репа до 35 см.). Ниједну другу животињу'нису песници толико опевали као нашу „тету-лију". Већ нам је у најстаријим предањима описују као препреденог бурша, као савршеног неваљалца и подмуклог и лукавог лупежа. Грађа њена тела као и њене душевне особине потпуно одговарају њену занату, у коме је она такав мајстор, такав вештак, као једва која од других животиња. 1. Боја њене длаке је жућкасто-црвена, која прелази у сиво. „Она се управља управо према боји земљишта, подесна је како за белогорицу тако и за црногорицу, и то било високу или ниску, како за пустару и утрине тако и за поље, камењаре и стеновите пукотине. Лисицу, која се