Prosvetni glasnik

Б Е Л Е Ш К Е

921

тово немогуће помоћу апарата Марконијевог. Дрвета, непогодност терена стварају толико сметњи. На двема станицама Везуна, које су на одстојању од 537 мет. одаслата је и прилљена депеша, којом се честита успех пуковнику Пилсуцком. Проналазач мислп, да је растојање које могу прећи депеше неограничено.. Он сад ради на томе, да постави станице, које ће везивати предграђе париско са иностранствон. У војничком погледу овај ће апарат учинити великих услуга у случају рата п маневри. Једна обнчна кола са једннм коњем могу лако пренети све потребне справе да би се наместила једна телеграФска станица. За време од петнаест до двадесет минута осам људи под надзором једног подоФпцира у стању су да удесе електроде. * Град и чуцање из топова. — Ово је питање у последње време учинило толиви напредак, да су се почеле о њему писати читаве књиге. Худај, проФесор агрикултурне школе у Менпеље-у, изнео је потнуну студију по овом. предмету. Еад се појави каква нова идеја у индустрији нли агривултури дешава се доста често да више изналазача траже првенство. Оваке препирке није било код питања ко је првн употребио пуцање из топова против града. Сви признају, да заслуга прппада председнику општине из Виндиш-Фајштриц-а (Штајерска). Још од незапамћених времена по Италији и Француској, па и по другим земљама ударају у звона да бн отклонили олују. У разним нокрајинама у Аустрији сељаци вековима већ практикују пуцање из пушака да би се отресли рђавог времена. Један Француски Физичар предлагао је 1760 године да се установе стације за пуцање, како би се борило против олује и града, даље има података како је маркиз од Шеврпја 1769. год. трошио сваке године 100 до 150 килограма динамита ради одбране од града. У почетеу Х1Х-ог вева више општина у Француској употребљавале су прангије, мећући у њих око 500 грама барута. Још одавно констатовано је, кад је ово отклањање града изведено у великој размери, да после луцања бивају бујне кише. Америчанин Повер чинећи оваке очите у тим посматрањима дошао је до закључка да је. у 198 покушаја после пуцања долазила киша. Има неколико година — 1891 објављено је, како су у Амернци нашли средство да изазову кишу. То заинтересује публику и мало после тога дозна се, како је један генерал ннспиришући се констатовањима Повера, предузео пуцањем из топова борбу против неба и облака. ДиранФор нзнесе своје студије по овом проблему пред један амерички конгрес, који вотира суму од 10.000 динара, а доцније повећа на 45.000, на име трошкова за истраживање. Опити су чињени методично за време од неколико месеци од стране једне комисије, коју је конгрес одредио. Она јеизнела, да је киша долазила кад што носле пуцања из топова, да је падала можда још чешће без њих и да није тако лако изазвати кишу по својој вољи. Међутим констатовано је кад је оперисање вршено лри облачном небу, да је падала нагла киша, али да брзо пређе. Сматрало се да је добивени резултат недовољан да покријетрошкове око опита.