Prosvetni glasnik

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС

813

ИЗВЕШТАЈ 0 НАРОДНИМ ШКОЛШ ЗА ГРАД БЕОГРАД

Госиодину Шинистру Просвете и Црквених Послова Част ми је, господине министре, у понизности доставити Вам овим свој други извештај о београдским народ. школама за школску 1900—1901. годину. I. Настава У своме првом извештају ја сам се намерно уздржао да говорим о раду и успеху у београдским народним школама с тога, што за три меседа нисам могао довољно проучити и проценити тај рад. И ако тај разлог ни.је потпуно обеснажеи ни сада, ипак ћу бити слободан, на основу свога досадашњег надзорничког искуства, позабавити се у овом извештају поглавито спремом и радом наших наставника народних школа у Београду и успехом, што су га ти наставниди давали и што га могу дати. Спрема наставника народних школа у Београду је веома разнолика. Тако наставници основних школа у Београду имају овакво школоваве:

1. Учитељску школу с испитом 13 2. В. Ж. Школу с испитом 40 3. Богословију • 6 4. В. Ж. ПГколу без испита 5 5. В. Ж. Школу с практичним испитом 2 6. Жен. гимназију с учитељ. испитом 1 7. Целу гимназију и 1 год. ФилосоФије 1 8. Шест разреда реалке с прак. учит. испитом • • • • 1 9. Два разреда Више Женске Школе 1 10. Један разред Богословије 1

Свега • 71 Та је разнородност још већма увећана тиме, што је свако (свака) од аих позније по свршеној школи имао нарочити пут свога развитка, имао друкчију лектиру, бавио се друкчијим споредним пословима, бавио се особеном врстом и рада у литератури и т. д. Та разноликост је тако велика, до се слободно може рећи, да учитеље у Београду једно с другим духовно још свезује једно и исто занимање т. ј. учитељевање, а не пак каква заједничка духовна имаовина, какви заједнички погледи на школу и рад у њој. И где је било. чега заједпичкота, то је у појединостима. без обзира на укупно схватање целине школскога посла, без обзира на један задатак васколикога васпитавања. Данас је опште призната истина у педагошкој науци, да није задатак школе предавање извесног квантума знања, већ развијање духовне активности, ојачавање и усавршавање духовне радне снаге; на кратко: људи снажне и моралне воље јесу идеал данашње педагогије. Овакво схватање је потпуно оправдано. И ако није место у оваквом извештају за расправљање оваквих педагошких питања, ипак нека ми је допуштено, да у корист горњег тврђења кажем и неколико разлога. Човек живи у ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК, и књ. 7. св., 1901. 55