Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

833

латуранти, знајући за ово унапред, бирати оне струке и оне службе, које су за њих лакше и боље. После, проФесори немају у својој служби оне слободе, коју имају други чиновници. Свршени правнидимогу бити пол.ицијски, судски, војносудски и други чиновници, а свршени фшшсофи немају таквог избора. Свршени техничар може бити у државно.ј сдужби, а може добро живети и без ње; док проФесор код иас не може бити без државне сдужбе. Ну и у самом вршењу своје службе проФесори нису, ио новом закону, тако слободни, као што су биди под пређашњим законом ; други чиновници стоје и у том погледу боље од проФесора. Затим, наставничка је служба врдо тешка ; свакојако је тежа од службе оних чиновника, који су свршили друге Факултете. При предавањима мора наставник непрекидно наирезати своју умну снагу у највећој мери. Колико то напрезање замара, види се по том, што је редак наставник, који може два или три часа узастопце држати предавања, и по том, што проФесор не може држати више од три часа предавања на дан ; док други чиновници могу радити по више часова једно за другим и по два и три пута толико часова на дан. — Наставник се мора још и сваки дан сиремати за предавања, и мора непрестано иратити своју науку ; а и ту има доста умнога напрезања, чега нема у толикој мери у раду ДРЈгих чиновника., Међутим, илата је наставника средњих школа мања него плата других чиновника с једнаком спремом, као што се то види из „Наставника" бр. 1. од 1901. г. 1 ) После, кад је ирема новом закону о средњим школама, 1898. г. укинуто од једанпут једанаест државних гимназија и реалака, остал.о је доста наставника без службе. II то је утицало на гимназијску омладину, те је радије ишла и у Војну Академију, него у философски Факултет ; јер тамо се брзо спреми, после брзо напредује у служби, и официр се не боји, да ће изненада остати без службе. Најпосле, наставници су ваљда једини тако несрећни, да за њих закон има иовратне силе. Тако су, према ранијем закону, већ утврђени профссори морали накнадно полагати проФесорски испит, и тако су, по новом закону, предавачи изгубили право урачунавања предавачких година у проФесорске године службе. Према оваквом стању, може ли се онда замерити свршеним гимназистама, што се не посвећују наставничкој служби? Могу ли се осудити њихови родитељи, што им не допуштају упис у философски Факултет? А може ли се очекивати, да ће се, с временом, ово стање само собом поправити ? Овој се случајној поправци не можемо никако надати, него је потребно, да надлежни Фактори предузму што треба за поправку ; јер ће,

] ) »0 платама чиновника с влшом спремом® од д-ра II. Л. Вукићевића.