Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

837

предавања због про#есорских испита! Ови се испити држе сад преко целе шкодске године, место да се држе само један пут или два пут у години, и то у оно време, кад испитачи немају предавааа. 6) Плата проФесора средњих школа мора се иовисити, како би се изједначила с платом другнх чиновника с Факултетском спремом. Кад би се садашње петогодишње повишице заменше трогодишњим мало мањим повишицама, и кад би се место садашњих пет повишица одредило осам повишица (последња да буде у 25. години сдужбе), онда би основна плата од 2500 динара с повишицама по 500 динара порасла на посмтку на (3.500 динара; а сад је основна плата 2400 динара, поједине повишице по 600 динара, а последња плата 5400 динара. То није тако велика раздика, алл то би био велик добитак за проФесоре, јер би раније добивали повишене плате него сад (у 4., 7., 10., 13., 16., 19., 22. и 25. години службе, место у 6., 11., 16., 21. 26. години.) — Што се боље награде наст^вници, то ће се више они моћи посветити својој служби, и тим ће бољи успех ностизавати у настави. 7) Наставницима се мора обезбедити и сталност у њиховој служби. Често је премештање штетно и за њих и за наставу. У напреднијим државама, кад се наставник постави у једној школи, он се никако и не креће из ње; он може остати у истом месту за цедо време своје службе. Тако су и његови лични и породични интереси везани за оно место где служи, и онда мора имати и већи утицај на васпитавање гимназијске омладине, јер он има ближих веза и с породицама својих ученика, које за дуже време може и боље упознати. Тамо не страхује проФесор, да ће због партијских или других сличних узрока изгубити службу, или да ће пре времена бити стављен у пенсију, или да ће бити премештен у друго, горе место ; а код нас је пре три године, скоро половина наставника пострадала збот непотребнога затварања великога броја средњих школа. Да су они наставници, који су уклоњени из тих школа, добили места бар у занатлијским школама, које је требало, према закону о тим школама од 1892. г., основати на место укинутих нижих гимназија, мање би се осетила она неправда, која је толиким наставницима учињена, а која ће се најпосле осветити на народној просвети. 8) Наставницн средњих школа долазе у ред најобразованијих и најученијих људи у држаци; зато им треба дати потпуну слободу у њиховом раду у школи. Њих не треба сувише ограничавати ни програмима, ни наредбама, ни упутствима, нити непрекиднии надзиравањем, које би било знак неповерења према њима. Довољно је овде обично, колегијално т узајамно обавештавање у конФеренцијама и заједничко претресање важних школских, педагошких и научних питања. Сувише оштро поступање према наставницима убија њихово одушевљење за школски рад, а без овога не може бити потпуна успеха у васпитању. Онај надзор, који се не види и не чује, него се само осећа, има најповољнији успех. Онај директор, који