Prosvetni glasnik, 01. 07. 1901., S. 54

848

просветни гласнпе

3. Характеристика Салустијевих дела. Салустије је први уметнички историчар римски. Римска ИсторијограФија бида је до Салустија само ређање догађаја без праве обраде грађе и без историјског стила.. Таквог се писаља ранијих римских историчара остави Салустије. Познат добро с грчком литературом. особито с беседницпма и историчарима, поведе се у историји нарочито за славним грчким историчарем Тукидидом. И у избору грађе историјске угледа се он на свог великог учитеља Тукидида, описујући у својим историјским делима своје време и оно што је доживео и видео. II ако није могао достићи свој узор у критици, ппак је тежио за истином,') ма да је био народни човек, као што се из свих списа његових види. И он, као и Тукидид, уноси у описивање историјских догађаја говоре и писма, а то с тога да боље нацрта поједине личности и прилике у држави. Он је први унео у римску историјограФију психолошки моменат, без којега се характер појединих личности не може тачно оценити. У том цртаљу характера и описивању прилика и јест главна снага Салустијева тако, да се с њим од Римљана не може нико поредити осим Тацита. Да би појединости, одвојене временом, могао склопити у целину, занемарује он више пута хронологију, па и историјску грађу. 4. Салустијев језик. Салустијев језик одступа много од класичног језика, особито од Цезарева и Цицеронова језика. Док Цезар и Цицерон избегавају сваку необичну реч, било стару било народну, Салустије намерно узима речи и изразе из списа ранијих писаца латинских, особито из дела старог М. Порција Катона и Л. Корнелија Сизене. Као народни човек узима он и изразе народног говора. Архаизми су у Салустија речи, у којима је вокал о место и (на пр. тоћшз), о место е (на пр. тог1;еге, (Итог818), и место г (на пр. ех181;ито), §егип(1ћ т ит и ^егишЛшп на - иппиз и -ипт место на -епсЈиз и -еппг (на пр. ршишн1из е!с), суперлатив на -ити$ (на пр. тахитиз), облици: пециИиг, §еп. 4. деклинације на -г (на пр. зепаИ, 1итиШ) и на -и$ (на пр. кшшКиз, зепа^из е!с.), асс. р1иг. тазс. и 1ет. §епет на -гв у оних речи, које у деп. р1иг. имају -гит, <1а1 и аћ1. дигз место диИиз (1и§. 7, 7), каткад гради нове речи као (ЈлзсогсЈлозин (1и§игЉ. 1). 66, 2), (ити1оз ?л8 (1ид. 91, 3), а особнто радо употребљава тЏпШлшв ШзГопсиз. У почетку реченице употребљава врло често гдИиг, само га не употребљава у почетку упитних реченица (\ г . 1з. Са1. 2, 9). Брло ретко има украса као Јгас ГетреМаЈх место Ћое 1етроге (ђ. Са1. 7, 1. 1и§. 3, 1) или раисгз (етрезГаШтз (1и§. 96, 1) место Ђгекг /етроге. Од великог су утицаја на Салустијев стил били грчки ппсци, као Демостен, Платон и други, а нарочито његов узор Тукидид. Као у Тукидида, тако је и у њега описивање кратко и снажно. Отуда је то, да он

Ј ) 8а11. ћ. Са*. 4, 3. 1р1;иг с1е СаШше сошигаИопе диат уепзвите ро1его раисхв а1)8о1уат.