Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

883

Рђаво је оно васпитаље, које прелази границе науке о здрављу, т. ј. ако губи из вида природу и степен васпитаникова животна развитка. Нарочито је веома штетиа несразмерна душевна радња на рачун тела или обратно. Од сувишног душевног рада проистичу: малаксалост, несаница, падавица, вртоглавица, склоност к самоубиству и губитак душевне еластичности (Могеаи , 59). Сувишна строгост према васпитанику, хладноћа у начину васпитања и одвратност, коју васпитач истиче према васпитанику у свакој прилици, дубоко потчињавање, хотимичио и пуно срџбе тиранисање, једном речју све чиме се симпатичан осећај васпитаников затупљује, природно изазива код детета мрзовољу како према васпитању, тако и према васпитачу, утискујући му у душу бојажљиво непоуздаље, несталност и потајно лицемерство. На тај начин ствара се од детета мрзовољно, повучено биће, код кога се находи доста земљишта за нервозе, самоубилачке маније и свакојаке заблуде. Исто су тако од штете васпитачева сувишна доброта и благост, који остављајући васпитанику потпуну слободу кретања, утичу непосредно на развитак нагона и страсти, а ови опет обладавши њиме, стварају од њега слаботињу, који се тетура животном стазом и бедно гине после првог ударца немилосрдне судбине. Нарочито је у томе погледу још неодмерено васпитање женскога рода; које у много прилика руши самосталност и утиче иа развитак лоших страна и особина. Но начин васпитања, који иде у правцу опште друштвене културе, зависи од разних, више мање случајних околности, којн у многоме мењају исход васпитачке делатиости. То су, у главноме породичне прилике, које у знатној мери модиФикују резултат школског рада. У нижим врстама, где је услед велике друштвене утакмице скоро свеколики рад посвећен бризи за опстанак, деца се развијају скоро без икаква надзора. Њих уводе у послове, који не одговарају ни телесном, ни душевном им развитку. Услед тога и честог физичног и душевног тиранисања, она пропадају и то у толико пре, у колико чешће виде око себе разне неупутности. У вишим и имућнијим врстама, где престаје брига за џасушним хлебом, исто тако греши се против здравог васпитања и припрема земљиште разним душевним аномалијама. С једне стране оне сувишности, које диктују захтеви заједничке културе, изазивају сличну закржљалост, с којом смо се уиознали код деце нижих врста; с друге опет стране утисак збрканих иредстава о узвишености богатства и рода, дечје учашће у уживању, које пристоји само одраслима и друге сличне неуиутности узрок су, да се та деца крећу као лутке или се услед превремене зрелости саламају дугим временбм и досадом у животу, који је осталим вршњацима. тако кратковремен. Из тога, држимо, излази доста јасно, да правилно васпитање много доприноси човечјој срећи и блаженству и да носи на себи израз психопатичне заштите и душевне видарине. Срет. А. Поновић.