Prosvetni glasnik

1180

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

С и С 6 лежи /Ј и у, између I) и Е лежи б, е, с, гј , измезђу ђиЕ дежи д, у_, између Г и а налазе се такве лније н иантљике од I па закључно до Код свих тих динија, о којима смо овде говорилд, а нарочито оних, које су обедежене грчком азбуком опажено је: да бивају тамније и шире у часовима када је Сунде близу хоризонта, а да слабе и ишчезавају, када се оно приближује меридијану. Ова два аутора први су и назвали те линије и пантљике „атмосферским". Тиме је јасно доказано, да је порекло њихово у апсорпционој моћи наше атмосФере; али се још само није могло знати, које су то материје нашега ваздуха, које би вршиле ту елективну апсорпцију. На то питање одговорио је Француски Физичар Јапззеп, који је 1864 наставио рад поменуте двојице. Он је опазио, да се интензитет тих тамних линија — које је он „ телурскпм " назвао — знатно повећава при изласку и заласку Сунца, а да су око подне најслабије; алн неке никада не ишчезавају сасвим из спектра. Исти аутор се даље реши, да посматра ове линије са какве висине, како би на тај начин искључио утицај најнижег слоја ваздуха при земљи. Тога ради он је 1864 г. читаву недељу дана вршио поменуте, опсервације на врху Фолхорна, три хиљаде метара надморске висине. Тада је нриметио, да су те линије у Сунчевом спектру одиста биле много слабије него ли у равници. Да су оне чисто Сунчевог порекла, ово се за цело не би десило. Такојејасно доказана њихова атмосФерска природа. Даље експерименте вршио је са вештачком светлошћу. Тај експерименат извршио је у октобру 1864 г. на овај начин. На даљини од 21 километра од тачке са које је посматрао, наредио је да се запали велика гломача јелових дрва, па је тај пламен испитивао спектроскопски са разних даљина. У близини самога пламена видео је чист континуиран спектар без икаквих тамних линија, а са 21 километра опазко је у спектроскопу оне исте линије, које је Вге\\ г 81 ег опажао при изласку и заласку Сунца. Да би Јапзвеп доказао и то: да ли поменуте линије долазе од апсорпције у ваздуху или у воденој пари, која се у ваздуху налази, он је 1866 г. извршио интересантан експерименат, који га је јасно убедио, да постоји други случај т. ј. да је узрок њихов од апсорпције у воденој пари. Експерименат се састојао у следећем. Он је имао на расположеау један гвоздени цилиндар, дугачак 37 метара. У њ је сабио водену пару под јаким притиском и крајње отворе затворио огледалским плочама. На једном крају цилиндра наместио је врло интензиван пламен, а на другом спектроскоп. Тако је посматрао спектар зрака тога пламена, пошто је зрак прошао слој од 37 метара водене паре. У спектру, који је добивен на тај начин, јасно је видео апсорпционе линије, које беху сасвим сличне линијама што их је Вге-^в^ег студирао. Тако је дакле Јапввеп доказао, не само да су то апсорпционе линије наше атмосФере, већ је открио и саму материју, која врши ту елективну апсорпцију. Познавање тих линија корисно нам