Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

1179

није, почев од таласке дужине 399'77 рџ па закључно до 759-27 цц. 1 ) На тај се начин, дакде, сада престављају поједине сноктралне линије; јер је исти и најпоузданији и најприроднији. 0 швлурсним (ашмосферсним) линијама. Тадијански Физичар 2ап1е(1е8сћ1 први је приметио, да међу тамним ФраунхоФеровим линијама има и таквих, које долазе од апсорпције у нашој атмосФери. Посже њега је обратио пажњу на то Сгоокез 1856 год. Он је тумачио, да атмосФера наше Земље задржава придичну кодичину зракова из виших спектралних боја, особито виолетне и то нарочито онда, када се Сунце налази близу хоризонта. Исти аутор опазио је даље, да се виолетна боја Сунчевога спектра опажа доста јасно онда, када се Сунце налази у или близу меридијана места. 61ас1б1опе је први нацртао Сунчев спектар у коме је нарочито преставио промене тих линија и тај цртеж саопштио је 1858 г. у седници „Енгдескога Друштва". Ну ни он се није могао одлучно решити на ирави узрок њиховог постанка. Неколики експерименти, које је извршио на слободном ваздуху у намери, да открије праву природу њихову, нису одговориди његовим ишчекивањима и довели су га у забуну. Тек иосле три године у друштву са Вг е^з!ег-ом могао је познати нешто из ближе карактер њихов. Заједничким радом потврдили су тумачење Сгоокез-ово и те линије сматради као апсорпционе диније у нашој атмосФери. Они су тумачили, да се те линије нарочито опажају из јутра и у вече с тога, што тада Сунчеви зраци нролазе косо кроз атмосФеру наше Земље, дакле кроз дебљи слој, при чему се врши и јача апсорпција. У подне их нема због тога, што тада зрацима продази краћи пут кроз атмосФеру, па је с тим и апсорпција знатно умањена. Они су израдили и Сунчев спектар (1861), који је дугачак око Г5 т., а у њему су преставили више од 2000 тамних линија, од којих се свака за се могда јасно разликовати. У обележавању ових линија задржади су ознаку ФраунхоФерову, а како се пак између нознатих већ ФраунхоФерових линија, налазе у овоме спектру још многе друге линије и пантљике, то су их обележавали латинским нисменима, стављајући доле поред сваког одговарајућу казаљку. Тако између А и а има још 3 пантљике, које обедежавају са А„ А 2 и А 3 ; између аиВ има 8 динија и пантљика, означених као: В,, В 2 , В 3 . . . . В 8 . Између В и С има 7, између С и I) 16; између 1> и Е 29, између Е и ћ 10, између 1) и 1' 30, између Е и 6 50, између 6 и Н 53 и т. д. и т. д. Из ових примера видимо, да највећи број тих нових линија лежи у највишим сиектралним бојама (плавој и виолетној). Поједпне важније линије, код којих су опажене очигледне промене са положајем Сунца према хоризонту, обедежене су малим грчким писменима. Тако између а и В дежи пантљичица «, између

Ј ) ЈУг. Ј. ВсЋегпег. Б1е 8рес4га1-апа1узе <1ег ОебЉпе, 18&0. стр. 365—410.