Prosvetni glasnik

1190

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

још већма умањила. Због те незгоде, спектроскопи ове врсте нису тако много примењени. Поред овога и спектри, који се помоћу њих добијају, нису тако јасни, како би се захтевало. Нарочито је немогуће вршити мерења у овим снектрима, те се према томе осетљива посматрања помоћу њих не могу ни предузимати. Истина је 8ессћ1 и овим путем добио неколико добрих резултата; али се мора признати, да је такав посао јако спор и пипав. У новије време Р1скеги1§ се доста успешно служи оваким спектроскопом. Помоћу њега је могао да Фотографише по неколико звезданих спектара. Оваким спектроскопом прво се послужио Егаипћо!ег 1823 г. при испитивању звезданих спектара. Његова је призма била са преломним углом од 60°, а била је у вези са теодолитом од скоро 3 с. ш. у пречнику објектива. Доцније је узео дурбин од 10 с. т. у пречнику и одговарајуђу велику призму са преломним углом 37°40'. Разни аутори употребљују и различите призме за оваке спектроскопе. Р1скеГ1н§ у Ксмбриџу употребљује неколико оваких призама са по 15° преломним угловима на рефрактору, чији иречник објектива износи 11 енгл. цоли. Ове призме применио је просто због појачања дисперзије, ма да се то не препоручује особито; јер се на овај начин г] г би знатна количина светлости реФлексијом са глатких призминих површина. II. Окулар — опектроокопи. Код ове врсте спектроскопа такође нема нарочитог процепа. Справа је конструисана тако, да се овде не посматра сама звезда, већ њена жижина слика у дурбину. Према овоме, овде и призме могу бити доста мале. Разликују се две конструкције према томе, да ли се призма ставља испред или иза жиже дурбинове. И овде се употребљује расипно (цилиндарско) сочиво ради проширења спектра. Ови су спектроскони готово најподеснији од свих познатих конструкција. По савршенству своме стоје између објектив — призме и сложених спектроскопа; јер и при слабијој дисперзији дају јасне спектре, само нису подесни за најосетљивија мерења. Због тога се они најчешће употребљавају, да се помоћу њих сазна општи карактер спектра. Код прве врсте поменутих спектроскопа, светлосни зрак не само што се разложи у призми, дајући свој спектар, већ у неколико и скрене са свога правца. То значи, да око посматраочево у овом елучају не посматра. управо правцем светлосног извора, те с тога се спектар види јасно тек после извесног помицања овамо - онамо, док се не погоди правац у коме се скренути зраци находе. У овако малим инструментима, као што је ова друга врста спектроскопа, веома је незгодно удешавати правац посматрања према правцу одступања зракова. Ради тога се у овој конструкцији употребљује систем призама, који је тако удешен у апарату, да се увек кроз њих може гледати на сам светлосни извор т. ј. ту су сви делови инструмената сређени међу собом у правцу праве линије. Овакав систем призама обично се зове „а Т18шп сНгес^е", па се по томе