Prosvetni glasnik

Б Е Л Е Ш К Е

1701

— ако му је моћ виђења слична човетајем — не може спазити човека кад [бичним ходом мимо-њ прође. (НАСТДВИЋЕ ск)

ПРОСВЕТНИ ЗАИИСИ \ Вирховљева осамдесетогодшпњнца. Један од најсхаријих, а, без сумње, и највећих светских научника, РудолФ Вирхов, прославио је крајем септембра ретку светковину, у којој није узела учешћа само Немачка, већ готово део научни, а нарочито медицински свет. На с&м дан прославе, а и много дана после трга, сви немачки, а и врло многи листови других народа, доносили су симпатичне чланке о Вирхову; доносили његову слику из разних година, бележили п најситније ствари из његова ириватна живота, износили оппшрнији опдс живота и рада, дбтицали се његових родитеља и даљих предака итд., итд. Неће битп на одмет, да у кратким иотезима изнесемо и својим читаоцима ток саме прославе са свима значајностима, које су за њу везане. Свечаносх је отпочела 30. септембра (12. окт. по новом) у новом патолошком институту, који је њему у част и подигнут. Из далеких крајева дошлн су многобројнп изасланици, поштоваоци научникови, професори немачких университета, државни секретари, министри Штут, Тилен, Мелер итд. Мало после 12 часова ушао је у пуну салу и Вирхов. Скупљени свет поздравио га је устајањем и дуготрајним пљескањем. Он, дарнут, попе се на катедру, одакле је говорио пуна два часа о историји патологије. „Пред овим сјајним скупом", рекао је у почетку, „једва могу да уздржим осећање поноса; али наука^ не чини човека охолим. Ако ишта у науци уздржава човека од охолости, то је онда у првом реду искуство, да сваки дан доноси нешто ново и сваку истину иретвара у неистину. Кад се осврнемо на напретке наука, можемо се поносити тим, што је наша отаџбина имала у њима више удела, него се обично узимље". По свршену говору поздравио га је најпре генерални лекар Шапер, поздравио га као „учитеља соттишз тшмИ", и нзјавио му захвалност не само за напретке у лекарској науцн и вештини, већ и за оне благотворне послове, за које има да му захвали и све човечанство, јер му је увек била девиза: „биргета 1ех 8а1из рићИса". После говора и честитања, пројекционим сликама објашњавано је предавање и сви су разгледали нови патолошки музеј. На свечаности, од значајнијих странаца, били су: енглески хирург Листер, Француски лекар Корниљ (један од Вирховљевих најстаријих ученика), италијански министар Бакчели, који је на дан рођења Вирховљева, држао у скупштинској сали на латинском језику свечан говор, изјавио честитања и краља В. Емануела, па му, сем других дарова, дао и заједиичку слику: Моргањи-а (основаоца патолошке анатомије) и Вирхова, са лепим и веома ласкавим натписом. Пало је у очи, да није учествовао Роберт Кох, кога и иначе у науци истичу увек нротив Впрхова. Од значајних још треба поменути и говор министра Штута, који је, у ужем кругу, држао пред Вирховљевом бистом у самом музеју, у коме је нарочито поменуо ону грану његова рада, по којој лако могу увидетЕ и неуки, шта је Вирхов у свом р&дном животу, за готово два човечја века, учинио проналазећи и радећи.