Prosvetni glasnik

1702

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Истога дана после иодне био је у једној одвојеној соби скуиштпнске зграде банкет, на коме је пало доста здравица, затии се светковина наставила у пуној дворани за свечаности, и том је приликом Штут прочитао царско лисмо, којим се Вирхов одликује златном научничком медаљом. „На данашњи дан" — вели дар у свом писму — „када вам је божјом милошћу подарено, да, крепки и снажни, завршите осамдесети рођен дан, изјављујем вам своје најсрдачније честитање и жеље. Неуморном раду вашег дугог живота захваљује медицинска наука за основна и арва открпКа, а због њих ће се ваше име дубоко урезати у листове историје медицине и биће поштовано далеко ван међа немачке домовине. Али ви сте, са неуморном брижљивошћу, и у рату и у миру стављали своју лекарску вештину и своје искуство у службу напаћеног човечанства и увек сте му били веран лекар и иомагач. Као знак моје захвалности и мога признања за ваш одлични рад подарујем вам велику златну научничку медаљу, и мило ми је, што вам седанас, на вашој свечангости, предаје". Низали су се многи говори на латинском, немачком, пталијанском, екглеском и другим језицима, и сви су били пуни хвале и признања према Вирхову. Интересаитан је извештај о руском и јапанском поздраву: „С бурним допадањем дочекани су руски изасланици, који су поздравили Вирхова у име двадесет хиљада руских лекара. Један од њихових говорника назваа је Вирхова „уресом и поносом медицинскога света"." Најзад је наишао на само допадање и јапански генерални лекар Б-г Хонда: „У мојој се домовини — рекао је — не нрослављају у оволикој мери рођендани, као овде. Истина, код нас се прославља царевска колевска светковина и њему се кличе „Вап баИ" „Нека живи десет хиљада година!" Данас дворе Вирхова као кнеза и зато му, по обичају своје домовине, кличем: „Вап за1, ћап за1 г вап ааИ" " Са многих места из унутрашњости Немачке и већих градова. готово свих држава добио је Вирхов небројено честитака: „Бечко Добротворно Спасплачко друштво" изабрало га је за почасног члана; берлинска нова болница добила је име „Волница Рудолфа Вирхова"; на многим европским универзитетима држани су свечани скупови у част Вирховљеву; немачки лекари на дан прославе приложили су 50.000 марака, као помоћ Вирховљеву заводу, итд., итд. И сву ту параду, све говоре и све одговоре издржао је осамдесетогодишњп старац весело и лако, као какав младић, не одвајајући се од нријатеља од рана јутра до мрклога мрака. И на све здравице, сва питања, честитања, одговарао је ведро, радо, чешће и шаљивим тоном. Еад су га представницн тамошње америчке колоније упитали, приликом честитања, хоће ли кадгод у Америку, одговорио им је: „кад ми буде деведесет"... Представници науке од срца би се радовали, да и стотиниту још лепше прослави. * Дијаманти у биљкама. У многе чудновате ствари, којима је Америка колевка, спада и тако звано „биљно камење", којега има у неким биљкама. Тако се у бамбусовој трсци налази камен, налик на опал, али, са своје реткости, од опала много скупоценији. Тек у неколико хиљада бамбусових стабала, ако се једно нађе, у чијој се унутрашњости створно сјајан зеленкасторужичаст камен од силикатних материја, које чине те и кора отврдне. Такав камен зову табашир. — И у кокосову ораху каткад се нађе која окаменотина., која по сјају не уступа ни најлепшем зрну правога бисера. То се ка-