Prosvetni glasnik

б е л е ш к е

1703

мење добива, кад се снежна маса, које, поред млека и језгра, има у потпуно зрелу ораху, на тропском сунцу осуши, па се онда у нарочитој преси исцеди из н>е заостала зејтннаста течност. У ономе, што остане, нађе се, истина ретко, мала плавкаста светлуцава лоптица, која по величини варира између чиодина врха и грашка. Приличан број зрна овог необично лепог филипинског бисера већ се чува, као драгоценост, у неким евроиским музејима. * Историја источних књижевности. Пре кратког времена предузео је у Лајпцигу нарочити редакциони одбор да у засебним књигама приреди потпуно и опширно издање историје књижевности народа на Истоку. На које се народе мисли, може се видети по томе, што је у првој књпзи, којом је еерија започета, историја пољске књижевности. Дело је израдио универзитетски професор Брикнер (Берлпн), детаљно је и темељито, имаће до 40 табака веће осмине, а цена му је 8 марака. Можемо дочекати, да нам тај одбор скине с врата бригу око историје наше књижевности. * Порекло нуле. Прпликом прославе сгогодишње употребе метарског система Ји1ез Млсће1 (Париз), говорећи о корисности и подесности децималнога система, поменуо је и зашто се код старијих народа, код којих је било децималног бројања, није развило и децимално рачунање. Главна је сметња томе било непознавање нуле. „Ма како се то, вели, чинило чудним, ипак се не може тајити, да је нула новији проналазак. Био је потребан хиндостански философски дух, а можда мало нотпомогнуг и кинеским трговачким духом, да пронађе знак, којим ће се обележавати ништа, оно, дакле, што не постоји. Код оба ова народа налази се крајем 6. века после Хр. нрви помен о таквом знаку; одатле је нула, иреко Арабљана око 11. или 12. века дошла у Европу. Пре тога није ни могло бити децималног система у оваком облику, а доцније већ није било тешко доћи до њега." Већ је 1670. године лионски чувени астроном Мутон живо доказивао вредност новог, десетичног рачунања и његова радња није остала без утицаја на оне, који се доцније прихватили истога посла. * Гренландска литература. Г-ђа 81§пе Ктк, Данкиња, подухватила се да прикупи дела гренландске усмене литературе, те је, тога ради, походила сва села на острву, прибележила много песама и прича о Ескинима и данских мелеза и већ је одштампала прву свеску прикупљених дела, под натписом Вајактаепег. До године 1850. није било на Гренланду ни једне штампане књиге, сем неколико примера Библије. Те, пак, године, однеше миеионари неколпко књига за школе, које су тада основане, и нешто забавних дела, која су, у рукопису, ишла од села до села. Тек године 1861. основана је прва штампарија, у којој је 1Ј-г Кигк отпочео штампање недељног листа АГпададЛИпШ, који и данас излази, као једини лист у целој земљи. Даје се бесплатно, пошто држава покрива све трошкове око штампања, а и трошкови нису велики. У том листу излазе, већином, владина саопштења, остало су изватци из евроцских листова, што их, с времена на време, донесу пароброди, а на листу