Prosvetni glasnik

1710

ПРОСВЕТНИ ГААСНИК

а код других 21,6°/ 0 . У том школском округу нлемство и тановништво више се одбило од реалвог образоваља, јер је број ђака реалаца из та два сталежа опао са 11,8°/ 0 , док је број деце занатлија и малих грађана порастао за више цроцената. У средњим школама уоиште број деце племићске и чиновничке порастао је са 18,4 0 / 0 , број деце почасних грађана и трговаца првог еснафа порастао јеса 24®/ в , а трговаца другог есна®а и нижих грађана са 21°/ 0 . У девојатаим школама опао је број деце благородничке са 10,2°/ 0 , свештеничке са 3,5°/ 0 и трговачке са 1,7°/ 0 , напротив повећао се број ученица из нижег грађанског реда са 12 ,8% а из сеоског становништва са 2,8°/ 0 ; одавде се лако увиђа, да је у Кијевском школском округу сеоски сталеж и женскиње прилично одмакло у просвети. * Моековско удружење за шотпомагање сиромашних штудената. Еао засебна црта рускога универзитетског живота јесте та. што је број сиромашних ђака у њему необичио велики. Сваке године доносе новине у извесно доба вест, да ће неки број ђака — обично веома знатан — бити искључен са универзитета, јер нису платилп школарину, и у највише случајева тада притичу са свих страна прилози, да би се младим људима омогућило продужење штудија. Али под каквим ће погодбама те штудије продужити, о том немају појма непосвећени. Велики део ђака живи за све време учења таквим животом, који се руга свим захтевима хигијене: у буди каквом малом, безваздушном • собичку, рђаво одевен, храни се готово искључно чајем и хлебом данима, недељама и месецима и т. д. Кад такав штудент има могућности да заради месечно коју рубљу приватним часовима, преписивањем и т. д. он долази већ у завидне, ако не и достојне завидности, јер он своју најбољу снагу и највећи део својега времена мора грабити за науку. Ово пак показује, какав велики значај имају због тога универзитетска удружења за потпомагање ђака. У најзнатнија удружења ове врсте долази Московско, које постојп већ 26 година. . С почетка ово удружеље располагаше веома скученим средствима. За. првих пет година колебаху се његови приходи између 6 и 10 хиљада рубаља, у времену од 1880 до 1884 износили су око 15.000 рубаља годитпње, 1888 порастоше на 20.000 рубаља. Од те године растијаху приходи знатно сваке године и 1898 године изнеше на 90.530 рубаља. У истој мери растијаху и потребе ђачке за помоћ, тако да удружење нема могућности да што јаче повећа свој резервни фонд. То је у неколико у вези с тим, што број ђака из године у годину бива већи: 1874. износпо је он 1168, 1899. 4407 штудената. Али није само то, већ нарочито расте број ђака из сиромашне класе народне; тако 1876. год. беше на Московском универзитету 187 ђака (14°/ 0 ) из сталежа сељачког и сиротних грађана, 1896. иак износио је број таквих ђака 33°/ 0 од целокупног броја, и кад бисмо овоме броју придали и синове нижих чиновника, тада би се проценат удвојио. При том пак из године у годину живот бива све скуил.и, школарина већа, а могућност да се што заради све ређа. 1885. год. је школарина скоро удвојена; од тог доба је у погледу наплате њене уведена највећа строгост; број ђака ослобођених школарине смањен је. По мишљењу саме универзитетске управе наплата школарине код више од половинс свих ђака необично је отежана. Удружење је за 25 година издало свега 686.527 рубаља, и то: 299.264 рубље на школарину за сиромашне ђаке, 5.810 рубаља на испитне таксе (за . државне испите), 300.189 рубаља (од 1893) за издржавање две ђачке трпезе