Prosvetni glasnik

наука и настава

1579

доћи на састанак, пошље свој печат са заклетвом да Ке пристати на све што се на састанку буде оддучило. По причању Ренезијеву, на* разаслате позиве 14. јуда на састанак у Куче било је дошло двадесет и пет главара, а деветнаесторида, што не могоше доћи, послали су своје људе с печатима и са заклетвом. На збору је прво била саопштена порука војводе пармскога а потом међ сакупљене главаре призван Ренези, који је изложио војводине погодбе, нашто му после дужег већања бн одговорено: да се врати војводи, па пошто му од стране збора изјави поштовање, да каже како су га сви главари слошке изабрали за свог краља и госиодара, само да га сад моле да и он не уради као што су поступили толики други ВЈадаоци, као папа Климент VIII, ћесар Рудолф и најзад војводе савојски и мантовански, који су својим обећањима побунили народ и навели га на велике трошкове, због чега је, кад није било номоћи, морао да страда животом, чашћу и имањем, јер су Млечићи, добри пријатељи турски, сваки пут извештавали Турке, па боље им није било ни од обећања католичких владалаца као да ће склопити савез и између себе изабрати једног да с војском и с бродовљем дође да ослободи народ. Зато је Ренези имао рећи како главари пристају да за свог краља приме војводу пармскога, који обећава да ће, уз припомоћ шпанскога краља, савладати све тешкоће и ослободити хришћански народ од насиља тако сурова непријатеља. Потом су му дали писмо да га иреда војводи у руке с поруком да га, у име њихово. замоли, да им пошље један добро наоружан брод, на коме би му могли сигурно послати своје посланике, које ће изабрати, чим се патријарах врати с пута из Цариграда. По даљем казивању Ренезијеву, у писму главара посланом војводи био је означен број бораца, описани су градови и реке, што је овај желео да зна, а уз то главари су усмено поновили посреднику како се може окупити на две до три стотине хиљада бораца готових и вољних да се заложе за своју слободу и за свог будућег краља, напоменувши му како ће њихови посланици дати потпуног обавештења о свему што војводи буде требало да зна. Али приликом изласка пред војводу Ренезије имао још да изнесе жељу главара да се испошље и један инжињер, који ће извидети луке приморске и положаје, где ће се подићи тврђаве за што бољу одбрану земље, а и да не би било рђаво, кад би војвода набавио што је могуће више оружја за пешадију и коњицу као и топова па да им се то пошље. С тим је био завршен договор на састанку 14. јула, после чегаје Ренези напустио Куче и сишао у Приморје, откуда је потом прешао у Италију, да војводи пармскоме поднесе извештај и да му преда писма од збора главара. Тако се вели у извештају. •У Парму Ренези је стигао тек крајем октобра те године. Тада је одмах изишао пред војводу и усмено му саопштио све што су му били