Prosvetni glasnik

1588

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

Дакле, у место да иде у Арбанију он се шетао између Парме, Париза и Невера. То се лепо види из наведених писама Јахијиних и Мармаљонијевих извештаја, као и из даљих иисама Јахијиних, којима се још јаче утврђује неваљала улога овога авантуриста. Ренези је напустио Парму последњих дана 1615. или првих дана 1616. године. Кад је стигао у Француску, отишао је у Невер, где се, на војводину двору бавио Јахија. Ну војвода беше заузет послом на другој страни те није могао обратити искључиву пажњу Јахијину нредлогу нити одмах потпомоћи његово предузеће и дати му новада за откуп оружја нарученог у Холандији. С тога је Јахија не занемарујући свој рад с војводом неверским морао тражити помоћи где на другој страни, па не знајући камо ће и на коју ће страну, помисли на великог војводу и војвоткињу тосканску те 20. априла 1616. год. даде Ренезију писма, с којима га упути у Фиренцу. 189 Овај се прими понуђене мисије па пошто се снабде новцем крене се на пут, али не да би савесно извршио иоруку већ да још једном превари своје пријатеље. 30. априла он је био у Турину, али не хтеде продужити пут, већ три дана потом пријави се Антонију Донату, млетачком посланику на савојском двору, и у разговору саопшти му шта је имао да ради за војводу неверскога у Фиренци и у Мантови. Како га Донато израније није познавао, то му први мах није могао поверовати, али кад Ренези изложи целу ствар, овај опази у н>ему „старог војника, који је пројурио свет, једном речју гусара који јури за ћаром и новотаријама", 190 зато одмах извести Веће Десеторице о свему што му је овај био доставио. У депеши од 2. маја Донато, по достави Ренезијевој, јављаше како је овај с Јахијом био у Француској, где су пробавили неколико месеца, удешаваЈуКи илан с војводом неверским, на основу чега је Ренези послан

139 ) У првом писму, упућеном војводи, Јахија је молио да му се позајми 60.000 скуда за исплату капаре за оружје намењено за Арбанију, обећавајући да ће вратити кад буде дошао у Фиренцу {СаШаШГ ор. сИ., стр. 535.). У другом писму модећи за новац вели како му холандски трговци траже 100.000 скуда, иа додаје како Јован Ренези има да иде иа Исток — у Арбанију, па да отуд доведе неке главаре, који ће уговарати с војводом неверским (»Ба саиза е сће ш Г аппо разаа^о поп о ровгИо е&Миаге 1а пиа тргеза, е вШа дие11а зотта <11 с!апап оуего 1а Сарага сће сегсауапо (II те 1 тегсепМ сме сепЛотШа зсћисИ, ога зрего т В1о ћепе(1еИо с!а Гаге ^иез^о аппо диеПо сће поп о 1а (:о Г аппо ра(88а)1о, е рег диезГо го тапд.0 И СарИап дгогзат гепевг рег сопАиге гп ИаИа аМшт Вгдпогг <М диеИ рагИ аЂЂоссагм со1 8гдпог Аиса Аг Шгегз..." Са1иаШг, стр. 535. и 536.) У трећем пак писму, послатом војвоткињи, пише се о том истом само опширније и Јахија апелује на њену увиђавност о значају предузећа (1Ш., 536, 537.) 190 ) »Е И Сар1(;ап Кепев1 зо1с1а1о уессћхо, сће ћа §1га1о 1иМе 1е рагИ (1е1 Моп(1о е! ш ипа раго1а ип Согваго, сће уа а11а ћивса (1е §иаЛа§ш е (1е11е поуЦа* (Рета Донатове у депеши од 2. маја 1616. год. — СоттитсаГе сМ СотгдИо с1ег X, Шга 7.)