Prosvetni glasnik

1590

ИРОСВВТНИ ГЛАСНИК

Што је све ово дознао, Донато је имао да захвали Ренезију, о коме у горе поменутој депеши има још података, који нису без интереса, да се још боље упозна овај авантурист. Тако млетачки посданик јавио је како је Ренези од војводе неверскога добио за пут новаца, спроводна писма као и препоруке за Мантову и Фиренцу, што је све било аутентично и печатима снабдевено. И кад је дошао Донатију у стан, Ренези му је та писма показао говорећи како је хтео да иде право у Млетке те да сав рад арокаже Сињорији, алл да се бојао да то не опазе они што су га послали, те да не ће моћи продужити да извештава Сињорију, зато је, као добар поданик млетачки, сматрао да је много боље да то саопшти њему, посланику Доиату, у Турину него Контарину у Паризу, јер би онако војвода дознао, те му више не би смео отићи. Да пак докаже колика је његова оданост према Сињорији, Ренези је, ноказујући нисма, нудио Донатија да их пошље у Млетке на увиђај, ну овај то не хтеде учинити, док отуд не добије упуства. Па ипак видећи Ренезија доста расположена за посао којег се примио и да мисли да иде у ФиренЦу, да изврши поруку добивену од војводе неверскога, посланик покуша да га од тога одврати те га; стаде наговарати да иде у Млетке. Ну да овај прп том не би отишао куд на другу страну и да не би радио на новереној му мисији, што би било од штете за републику, Донато се постара да га задржи, док не добије унуства од Сињорије, коју је молио да га извести, да ли је добро урадио напомињући да ће, ако не добије никаквога упуства, пустити Ренезија да иде камо је пошао. 196 У Већу Десеторице депеша је била прочитана 6. маја, 191 ) али није донесена никаква одлука нити о њој више има каквог било трага. 11а и даљи живит и рад Ренезијев потпуно су ми непознати. 0 њему нема впше никаквог трага ни у иодацима за даљу историју авантуриста Јахнје, који с акцијом у заночетом правцу није прекидао, већ је поново ишао на Балканско Нолуострво на договор с главарима арбанаским. 198 ) Сем тога из депеше которскога провидура у 1616. и 1617. год. види се да су племена у Рорњој Арбанији и другим суседним крајевима очекивала шпанско бродовље и на њима војску, која их је имала помоћи у устанку на Турке, о чему су и ови знали, и Млечиће је извештавао Ришњанпн Вујо Стјепов, који је знао Ренезија, али се нигде тамо овај не помиње, док се међутим говори о раније познатом нам посреднику Дубровчанину Јовану Долистовићу, који је у то доба радио на придобијању српских главара за рачун војводе осунскога, тада вицекраља напуљскога. 199 )

,9в ) ЊгЛет. |9 ') Према бедешди на полеђини документа. 19ј ) Ади и тада, као и оно раније 1615., год., он је радио за свој рачун. '") Такве су на ир. депеше которског провидура од 13. дек. 1616. "26., јануара, 11. Фебруара. 9. марта, 3. априда 1617. (8епа4о весге4а, Огврассг Лег геШгг е ргокесШогг т ЂаЋпасга, Шие ап. 1616. и 1617).