Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

1607

(тако они су обзнањивали вигилије и почетак и свршетак обеда), VII техничари: агсћИесШз, 1Љга1;ог, који се старао за водовод, 1ар1(1апиз, зидар, VIII декари те<Ис1, којих има како у легијону (у сваком јамачно више њих), тако и у сваком ауксилијарном одељењу и болничари орИопев уа1е1и«1таг11 (болница та1е1и<1таг1ит).' У време мира поред војног вежбања и јахања. маршева, маневара итд. имали су римски војници и много других разних нослова; они су на пример градили путове (гл. стр. 1612), мостове, итд. Често они учествују и при грађењу тврђава, водовода, храмова, амФитеатара итд., али вероватно при том они нису радили као прости радници, него као надзорници. По правилима војници морају бити нежењени. Ако је који ожењен, он се може развести, а може и остати у браку, алл са женом не може живети заједно. Право на женидбу неожењени добивају по одслуженом року; ако би се ко оженио док је под заставом, тај брак се није сматрао за дегитиман ни деца за брачну. Од Септимија Севера могли су војници живети у табору са својим конкубинама. Да ли је све то вредело и за центуријоне, није сигурно. У ауксидијама у прво време може војник да живи са својом женом, а од Септимија Севера само с конкубином (1'огас1а). Напосдетку у 4. веку може се женити сваки војник. Гимске су трупе имаде разне култове: кудт ведиких богова, даље многих специјаллих божанстава, заштитника отаџбине и војске, па царева, застава итд. Ради тога биди су ћагиврех, тшИтагшз (т1с1Јта, жртва). Свака кохорта у легијону има штедионицу (±'оШа), под надзором заставника ( зј^ш&г ). Осим тога често се ргшс1ра1ез (војницима, је то бидо забрањено) у легијонима (питање је, да ли и у аихШа), бар од Септимија Севера, здружују у зсћоћге или со11е§1а за међусобно помагање, а особито за случај смрти, да би имади од чега да се пристојно сахране. Награда при отпуштању војника (ћопез!а пиззн)) састојала се у том што је дегијонар од Августа на даље добивао извесну суму новаца (око две хиљаде пет стотина динара); Кадигуда је ту суму преполовио, а Каракада је опет повратно, или, ређе, нешто земље, док су перегрини добивади грађанско право и признавао им се и брак (и децу) за дегитиман. Ђ. Од Диоклецијана. Од врста војске помињу се у нашој земљи из овог доба легијони, аихШа или аихШагез и сипег е^иИит. Л.егијонијош увек имају отпридике по шест хиљада људи, ади су се они сад распади на деташмане са засебним командама (те команде имају јамачно легијонски трибуни). АихШа или аихШагепзез су варварске Формације и бројада су јамачно по пет стотина људи. Она су постада по свој придици тек у Диоклецијаново време и то дедом вероватно од некадашњих аукси.тијарних кохората. И за сине1 е^иИит је вероватно да су били варварске Формације, да су бројали по пет стотина људи и да су постади

1 Вулић-Премерштајн, Споменик XXXVIII п. 65.