Prosvetni glasnik

1608

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

тек за Диокледијана. Још можемо рећи да су они јамачно дош.ш на место некадашње легијонске коњице, која је у ово доба укинута. Команданти војске у појединим провинцијама биди су сад (1исев, војводе; они су дошли на место 1е§аИ АидивИ рго ргае1оге, али су имади само војну управу, а не као ови и цивилну (цивилна је власт у ово доба уопште одвојена од војне и у провинцијама налазила се у рукама презида, ргаезМез). Од Диоклецијанове владе за војника није се тражила никаква друга квалиФикација осим војничке. Шта више сад војник што је већи варварин све више вреди, што је трупа по народности и Формацији даља од римске све има већу цену; отуда су сипеј едиШхт п аихШа но рангу били испред легијона. Потреба у војницима подмиривала се « сад у главном на ове начине: 1) онима који су се од своје воље јављали, 2) заробљеницима 3) децом ветерана, која су била дужна да служе војску због привилегија што су имала она и њихови родитељи и 4) рекрутима које су у извесним нровинцијама давали од својих људи појединци или комплекси начиаени у том циљу од више аих на место порезе на земљу. II. Војсна у данашњој Србији. Сухоземна војска. 1. До Диоклецијана' У време између 11 год. нре Хр. и 6 год. по Хр. на доњем Дунаву, како изгледа, није било ратова; тај мир употребили су Римљани на то да установе у нашој земљи сталну војничку команду. Средиште нове војне области, која је захватала у главном целу доцнију Горњу Мезију и западни део Доње Мезије била је Дарданија. Ту су била, како изгледа, два легијона с обичним контингентом ауксилија. Тацит, апп. II 46, каже да је Тиберије 6 год. по Хр. имао у рату с Марободуом дванаест легијона (ту Марободуус говори: А1 зе <1ио(1ес1п1 1е»'1ош1ш» реШит с1исе ТЉепо т1Ља1ат бегтапогит §1опат зеп г ат188е, тох сопсНстпЉиз ае(|Ш8 (118сеззит, то јест: да је он, кад га је Тнберије напао с дванаест легијона, очувао славу Германаца неокрњену и да је успео да се рат заврши под једнаким погодбама за Римљане и Германце). Ми знамо да је војска коју је Тиберије имао била састављена из германских и илирских легијона (за последње каже Велеј II 109,5: 1рзе, то јест ТЉегшб, а Сапшто ... ехегсИит, срп 111 Шупсо тегс1)а1, с1исеге т Магсотаппоз огзиз ез!: Тиберије је пошао нротив Маркомана из Карнунта — код Беча — с војском која је служила у Илирику). Кад одбијемо од ових дванаест легијона пет колико је свакојако било германских, јер наскоро после тога налазнмо у Германији толико, онда падају седам на илирску војску. Ту су несумњиво били легијони из Паноније и Далмације; а њих је било јамачно пет, три панонска и два далматинска, колико их такођер има после у тим провинцијама. Тако су нам остала још два легијона; питање је одакле су они били. Тацит рачуна често (11181. II 60.85) мезијске трупе у илирску војску, заједно с панонским и далматинским (Шупш ехегсИиз). Из Велеја, II 112,4, опет сазнајемо да је познати нам већ Ауло Цецина Север, легат наших легијона, одмах у почетку панон-