Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

1609

ско-далматинског рата добио надог да притекне с нојачањем и то не с војском из своје обдасти него из прекоморских провинција (ехегсИш диет А. Саес1па е1 ЗИуапив ИаиИиз сопзикгев ех {.гаизтапшз а(1исеђап{ ргоутспз: војсцн, коју су консудари А. Цецина и Силван Плауције доводиди из прекоморских провинција); значи да су мезијске трупе већ биле ангажоване. Из тога излази као сасвим вероватно да су она два легијона, која су поред германских, панонских и далматинских учествовали у маркоманском рату, била из Мезије и да у тој провинцији није било осим н>их више легијонарске војске. Где су та два дегијона првобитно нмала стан, не можемо рећи, због недостатка података, са сигурношћу. Момзен вели да је то једна од најосетљивијих празнина у историји римског царства (еше с!ег етрПгкШсћз^оп Сискем Лег гбт18сћеп КаЈбег^евсМсМе — Кбт. СезсћЈсћ1е V*, стр. 194 прим. 1), — од тако је великог историјског значаја то питање (ОотазгеткЈ, Кеие Неј(1с1ћег§ег Јаћгћисћег, I стр. 199: топ ћоћег }и81ошсћег Вес1еи1ип§). Ми смо дакле упућени на хипотезе. По Момзену (на истом месту) ти су легијони били вероватно један у Виминацијуму (дан. Костолац), а другк у Сингидунуму (дан. Београд). Против тог мишљења говори особито то што је Сингидунум без сумње добио градско право тек после Хадријана, јер је тај цар начинио сва старија дунавска војничка станишта (УшЛоћопа, СагпипШт, Адитсит, Утппасшт), како казује атрибут АеНит (на пример тишсјртш АеИит Уптпасшт) и Сергијева триба, муниципијама. Много више за себе има хипотеза Домашевскога. Тај научник, који је толико заслужан за истраживање римских натписа код нас, држи да се легијони у нашој земљи првобитно нису налазили на Дунаву него у Дарданији. Он о том каже ово (на наведеном месту): Овој војничкој команди није био главни циљ да брани Дунав него да штити културне земље на јужном Балканском Полуострву. У прво царско доба начињен је један војнички пут од ,1иса на Ниш Шалззиз) кроз потпуно варварске крајеве. Ниш, који је имао, како један поглед на карту ноказује, велику војничку важност, јер је био чвор за мезијске путове, био је главно место у Дарданији, најјужнијој области у Мезији, док 8сир1 (Скопље) и 1Ј1р1апа (Ллпљан) нису још били основати. Стога ту треба јамачно тражити најстарији стан мезијских легијона, који су они имали до великог устанка у б. год. по Хр. То мишљење уздиже изнад обичне хипотезе опаска да је Дарданија једина мезијска област у којој су аихШа врбована према сМШев, начин рекрутовања који је једино био у обичају у војничким областима за цара Августа до панонског устанка. У прилог Домашевском а против Момзена говори можда и то, што Ниш није био много далеко од станова осталих легијона у Илирику, као што су били Виминацијум и Сингидунум, јер је у време о ком је реч постојао обичај да војнички станови не буду много удаљени један од другога.