Prosvetni glasnik

1624

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

СПЕКТРОСКОПИЈА ВЗАО МЕТОДА ЗА ИСПИТИВАЊЕ ПРИРОДЕ НЕБЕОНИХ ТЕЛА

(свнпетак) Јупитер Због особите сјајности своје Јупитер је и подесан за испитивања како телеск.опска и Фотометриска, тако и спектроскопска. К,и1ћег1иг<1 је први испитивао спектар његов, али му подаци нису тако прецизни. Он је само доказао, да се линије Б, Е, Г и 6 из директнога Сунчевога спектра потпуно нодударају са одговарајућим линијама Јупитеровог спектра. 8ессћ1 је нашао, да се две пантљике: (5 и у у Јупитеровом спектру не подударају са одговарајућим линијама из спектра наше атмосФере, а у близини 1) — линије опазио је једну пантљику, коју је означио са I) 1 и за коју тврди, да се никако не подудара са линијом I). Више није приметио ништа у спектру ове планете, те због тога и завршује речима: „Је сгојз скшс цие 1ез оћзегтаИопз пе (1е1гш8еп1 рае Гех1б1епсе (1ез га1ез 8о1а1гек (1апз 1а р1апе!е, ша1з топ1геп1 ^ие зоп а!тозрћеге а ип роитоћ аТззогћаи! азвег 1'ог1, е1 <1Шегеп1 <1е 1а по1ге И . Н觧1пз је допринео нешто више. Он је утврдио, да се најглавније ФраунхоФерове линије: В, С, В, Е, 1), Г и 6 Сунчевога спектра подударају са одговарајућим линијама Јупитеровог спектра. Поред тога, показао је, да се у његовом спектру находе неколике телурске линије, од којих је особито карактеристична једна пантљика у црвеном делу, чија таласка дужина по У о§е1-у износи 617'85 џр. За ову пантљику утврдио је још, да се она не налази у спектру наше атмосФере, већ карактерише неку особиту апсорпЦИЈУ У Јупитеровој атмосФери. На.ову околност нарочиту пажњу скренуо је тек \ т о§е1. Године 1869 Ге биеиг је у Мелбурну посматрао спектар извесних тамних пега на Јупитеровој иовршини, па је констатовао општу апсорпцију плавих зракова, која одиста постоји и у целој атмосФери његовој; али која је у овим тамним партијама површине знатно потенцирана. Због ове опште апсорпције плавих зракова — тумаче — да долази и она нешто црвенкаста боја Јупитерове светлости. Гадови пак В. С. Уо§е1-а на испитивању спектра ове планете од општег су значаја. Утврдивши много тачнијим мерама подударност основних линија Сунчевога са Јупитеровим спектром, констатовао је, дакле, да је светлост Јуаитерова ирава рефлектована светлост Сунчева. Он је даље показао и то, да Јупитеров спектар одступа од Сунчевог у извесним пантљикама, особито у црвеном, а неких и у наранџастом делу. Сматрајући ове појаве као специјалне одлике Јупитеровог спектра, он је успео, да те карактере констатује и код неких црвених звезда (« — Оријон, « — Херкулес). Поред овога