Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

1625

констатовао је и општу апсорпцију плавих и виодетних зракова. Он је, испитујући спектар оних дугачких и тамних бразда, које се пружају паралелно са екватором, нашао: да се исти доста јако разликује од спектра чистих места Јупитерове површине. Те су промене у главном: што је црвени, наранџасти, жути и зелени део спектра јаснији од остадих, али је јасноћа нпак много слабија од одговарајућих дедова спектра са чисте површине планетине. Код динпје Г у истоме спектру, па даље ка виолетном делу интензитет спектра био је све сдабији тако, да је на виолетном крају био веома таман. Еарактеристична пантљика у црвеном .деду (617*85 џџ) бида ја и јаснија и шира, а ширина је расда ка црвеном делу. Осим овога, он је у спектру опште Јупитерове светдости доказао приличан број тедурских линија, које се слажу са апсорпционим динијама у воденој пари наше атмосФерр, поред још других телурских динија, које се са последњим ни помоћу најтачнијих мерења никако не подударају. Као главне оддике Јупитеровог спектра можемо сматрати по V о § е 1-у ове: 1. У њему је динија С веома јасна, као и још неке телурске диније у њеној непосредној бдизини. 2. Тедурска група линија и и једна врло јасна пантљика са мањом таласком дужином од и. 3. Телурске линије код I). као и пантљика д, која је овде нешто сдабија, него у нашој атмосФерн. 4. Врло слаба пантљика, која се надази и у спектру наше атмоСФере, а место јој је између тадаских дужина 507 џџ и 500 џџ. 5. Карактеристичне пантљике у црвеном (617*85 /лџ) и наранџастом делу, којих никако нема у спектру наше атмосФере, и 6. Постоји општа апсорпција плавих и виолетних зракова. Године 1878 појавила се на јужној Јупитеровој хемисФери нека особита црвена пега, која је привукла на се особиту пажњу свих посматрача. Спектроскопска испитивања њена веома су сиромашна. 8сће1пег се позива само на једну нотицу од 1Лп<18ау-а, у којој се веди само то, да је спектар те пеге. само по интензитету нешто сдабији од обичнога Јупитеровог сиектра. Свеколика посматрања Јупитерове светдости указују на хдадну планетину атмосФеру. Што се пак саме светлости тиче има приговора, да Јупитер, поред тога што рефлекује Сунчеву светдост има и извесну кодичину своје властите светлости. Та околност указује на то: да се Јупитерова површина још надази у усијаном стању. Спектроскоиска испитивања, вршена нарочито у тој цељи, нису прибавида довољно података.,, који би потпомогли ово мишљење. Када би постојада сопствена светлост његова, онда би се опазио већи интензитет континуираног спектра, који се не би могао одвојити од контин. спектра рефдектоване Сунчеве светлости. Пошто су пак у Јупитеровом спектру плави зраци веома не-