Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

1627

његове иовршине. Сунчева светлост има дужи пут кроз атлосФеру, те усдед тога и претрпи јаче проиене. Црвенкаста боја пданете, као и црвена боја тамнијих партија Јупитерових, тумачи се општом апсорпцијом виших спектралних зракова у његовој атмосФери". (Н. С. Уо§е1). Даље, исти аутор велл, да је уочио, како се Јуаитерова атмосфера у кратким интервалима времена мења доста неиравилно и да у пој иостоје извесне велике иериодичке варијације, које се и спектроскоиским иутем констатују. Он и Бг. ГЈоћзе уверени су, да ће .се те промене одиста моћи потврдити. Тако је и сам Уо§е1 1872. приметио, да су у Јупитеровом спектру више спектрадне боје постаде интензивније, према њиховом пређашњем интензитету; да су се ФраунхоФерове ллније јасније распознаваде услед савршеније реФдексије гушћега слоја облака, а да су нанротив пантљике, које су постале апеорпцијом у планетиној атмосФери, биде знатно слабије, нарочито је то опазио код оне карактеристичне пантљике у црвеном деду. Она је овом придиком бида знатно попустида у својој ширини. Јуиишерови сашвпити. Њихову светдост испитивао је спектроскопски Н. С. Уо§е1 (1872—1874) па је, сем новог сателита, који још није испитан по овој методи, код остала четири сатедита, нашао ноједине специјалне одлике, које се ипак у главном нодударају са спектром самог Јупитера. Тако је доста јасно констатовао динију Е иди бар динију, која је уз њу бида веома близу. Поред тога, видео је у најкрајњем црвеном делу спектра две пантљике, које су се нодударале са одговарајућим пантљикама Јупитеровог спектра. Исти аутор у друштву са Вг. 0. Боћзе-ом опазио је 18 Фебруара 1874. једну широку пантљику у црвеном делу (617-85 џџ), а поред јасне диније Р, још и динију С. — Све ове оддике, добивене су са светдости тих сатедита, како је кад који од њих био подесан за дотично испитивање. Према овоме може се сматрати као гдавна оддика спектра Јупитерових сатедита: да се у њима увек надази она широка нантљика у црвеном деду (617-85 џџ), која карактерише и Јупитеров спектар. а поред ње још једна особита тедурска пантљика. Ови пак подаци указују, да су иосматрани сателити Јуиитерови оикољени атмосфером, која је слична са атмосфером главне иланете. Помоћу тих њихових атмосФера могле би се објаснити и оне честе, а неправидне нромене у њиховој светлости, које би на тај начин — по Уо§е1-у — зависиде од промена у дотичној атмосФери. Сатурн Спектроскопоко испитивање Сатурнове светдости придично је отежано због сдабог интензитета њеног. У спектру Сатурновом запажене су