Prosvetni glasnik

1626 ПРОСВБТНИ ГЛАСНИК

знатно заступљени, а виолетн их готово и нема, то се држи, да се он налази на слабом црвеном усијању; јер су дрвени и жути делови његовога спектра сјајпији од осталих, Та је појава запажена; али она може доћи као што смо поменули — и од опште апсорпције виших спектралних зракова. Ово питање као даје решио Вг. Непгу Бгарег 27. септембра 1879., када је - отограФски сНимио спектар Јупитеров. На тој слици опажено је нојачање интензитета у оним деловима спектра, чија је светлост долазила са екваторијалних иредела пданетиних. Више спектралне боје биле су сасвим незнатне: виолетна се готово није ни видела, а ниже спектралне боје истицале се особито. Ова појава, као да указује, да Јупитер одиста испушта светлост, нарочито са својих екваторијалних предела: да је дакле у извесној хмери усијан; да се не налази на веома високој температурп, пошто не .чоже да зрачи виолетне зраке или пак да је општа апсорпција виолетних зракова појачана. Даје ова властита светлост Јупитерова иеома незнатна, доказују и помрачења његових сателита. Кад они зађу у неосветљен конус, помраче сасвим, ношто их дотична страна Јупитерова — која је окренута од Сунца — це може ни у колико обасјати својом светлошћу. Мз свеколиких података, које нам је о Јупитеру прибавила спектрална анализа, можеморећи: да пегову унутрашпост не иознајемо; али му иовргиина није обавијена чврстом кором, као што је н. ир. наша Земља. Он је оикољен густом атмосфером у којој има мноштво облака, који иоглавито рефлектују највеДу количину Сунчевих зраковап Због огромне множине ових облака, ми ретко кад видимо неиосредну негову иовришну, као што је то био случај са Марсом. На основу незнатне густине њсгове, закључено је: да се та атмосфера мора иростирати до огромних даљина од пегове иовршине. Та пак Јупитерова атмосФера, дејствује као апсорпциона средина „на Сунчеве зраке, који кроз њу пролазе, на сличан начин као и наша атмосФера, по чему се сме закључити, да се и у пеговој атмосфери налази водена иара, која Се по Јапзбен-овим испитивањима одликује оиим апсорпционим пантљикама. Да ли она тамна пантљика у црвеном делу (617*85 џџ) долази од каке особите материје, које нема у нашој атмосФери, или је пак тамо другачија сразмера у мсшавини њених гасова од те сразмере гасова у нашој атмосФери — то још није решено. Могуће је још и то, да при једнакој сразмери гасова ипак могу настати промене у апсорпционом спектру смесе гасова, када владају само други односи у температури и притиску, који у самој ствари и постоје на Јупитеру. Спектар тамне пантљике, која се види на Јупитеру одликује се поглавито врло јаком, а сразмерном апсорпцијом нарочито плавих и виолетних зракова. У њему нема више никаквих других особитих апсорпционих пантљика. По.јачање апсорпције у ошнте но целом спектру указује на то, да су тамне иросторије на Јуиитеру дубље од обичног ниво-а