Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

1629

атмосФере нити пак у Суичевом. Том је пршшком утвра,ио и то, да још многе тамне пантљнке у црвенои и наранџастом деду додазе од апсорпције у Сатурновој атмосФери. Овај карактер утврђен је и за групу сЈ ллнија. Интересанатна су исиитивања Ј а п 8 8 е п-ова, који је сиектроскопским путем са виса Етне у Сициллји указао (1867) на очевидне трагове водене паре у Сатурновој атмосФери (Сотр1ез Кеп <1. 1 ј Х1У . стр. 1304); али тачни и ближи подаци о овој интересној појави нису објављени. Важни су подаци и из анализе светлости са Сатурновог ирстена. 0 његовој атмосФери сви су резултати веома негативни. Уо§е1 га је испитивао 1872. па је нашао, да се карактеристична иантљика у црвеном делу спектра, ту једва распознаје или је можда никако и нема. Од ФраунхоФерових линија одредио је само Е и 1), које су сенештојасније виделе. В г е ж 81; ег-ове пантљике <)' и « биле су још много слабије, него ли и у самом Сатурновом спектру, па је с тога веома вероватно да оне нису произведене апсорпцијом у атмоСФери Сатурновог прстена, већ у атмосФери наше Земље. У новије пак доба испитивао је спектар Сатурновог прстена Кее1ег помоћу великог реФрактора 1Лск-ове опсерваторије. Он је констатовао, да се, поред знатног броја ФраунхоФерових линија, није опазио ни најблажи траг од оне карактеристичпе тамне пантљике у црвеном делу спектра. На тај су начин потврђена У о § е 1-ова посматрања. Из оваких података о Сатурновом прстену можемо сасвим слободно закључити са г. Ј. бсћегпег-ом: да око њега и не иостоји никаква агмосфера. За карактеристичне одлике у спектру самога Сатурна сматрају се: 1. У њему су заступљене најглавније ФраунхоФерове линије Сун" чевога сиектра; 2. Особите тамне пантљике у црвеном (618'2 џџ) и наранџастом • делу (589 - 5 џџ), којих нема у нашој атмосФери, нити на Сунцу: 3- Плави и виолетни зраци веома су незнатно заступљени, а нарочито у спектру тамног екваторијалног појаса; и 4. Приличан број телурских линија, од којих нису све постале апсорпцијом само у нашој атмосФери (код С, код I) и група б — линија). Према овим подацима изведен је закључак: да је Сатурн оикољен атмосфером, која се иодудара са Јуиитеровом, иа се ирема томе дешавају и сличне иојаве у њима. Та је атмосфера густа и у њој иостоје слаби трагови водене иаре, која би градила као неку врсту облака у њој, ну ово иоследње није сасвим извесно. Уран Због веома велике даљине Уранове од Сунца, са чиме је скопчан и слаб интензитет његове светлости, веома се тешко могу у његовом спектру распознати карактеристичне ФраунхоФерове линије, које би до-