Prosvetni glasnik

1630

ЦРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

казиваде, да је и аегова светлост ре<мектована светлост Сунчева. Напротив, веома се јасно виде некодике тамне пантљике, као резултат апсорпције у његовој властитој атмосФери. На испитивању његовога спектра радили су: бессћј, Н觧1пз, Н. С. Уо§е1 и Кее1ег. 8ессћ1 је одредио три апсорпционе пантљике, одкојихје особито широка била једна у жутом деду спектра. На тај начин показао је, да спектар Уранов нема никакве сличности са Сунчевим, што би као значило, да Уран сија својом властитом светлошћу. Том приликом констатовао је и то, да жутих партија спектра готово и нема, да место њих постоји неки особити таман прелаз од зелених па чак до црвених зракова, који се виде вешто јасније. Ну радови Уо§е1-а и Ни§-§1П8-а, који се међу собом веомајако подударају, сасвнм се косе са резултатима до којих је.ЗессМ дошао. Уо§е1 је видео, да се и у Урановом спектру налазе многе особене тамне пантљике, којима је одредио и таласке дужпне, а од којих се сматрају као карактеристичне за тај сиектар шест пантљика: 628 џј* (приближно), 618-0 рр, 596 - 0 /*/*, 573 - 8 /ј.(*, 542• 5 џџ и 486' 1 [*/*. Прва од тих иантљика није тачно одређена, јер је спектар у томе делу био врло слаб, те се није могло извршити тачније мерење. Таласке дужине осталих пет пантљика одређене су сасвим поуздано. Последња од ових линија, у колико се могло констатовати, подудара се са линијом водоника. То пак указује на слободан водоник у Урановој атмосФери. Пантљика пак 618 - 0 /*,<* слаже се са оном пантљиком у црвеном делу (618 - 2 /*/*) из Јупитеровог и Сат^фновог спектра, што значи, да се и Уранова атмосФера подудара са атмосФером ових двеју планета. Констатујући Уо§е1 даље, да у Урановом спектру почев од линије С у црвеном, па до Г у плавом делу спектра нема онаквих скокова, какве 8есс1п помиње, онјепоказао, да су више спектралне боје (нарочито индиго и виолетна) веома слабо заступљене. Тој појави, као и увек, налази узрока у општој апсорпцији тих спектралних зракова. Ма да се Уранова атмосФера знатно разликује од наше, ипак са њом има заједничку особину: да у оиште упија све спектралне зраке, који се налазе иза Г линије ФраунхоФерове (плаве> индиго и виолетне). . . Н и § § 1 ц 8 је 3. јуна 1889 г. бацио нову светлост на природу Урановог спектра. Он је ФотограФИсао помоћу врло осетљивих препарисаних нлочица партију плавих, виолетних и ултравиолетних зракова Урановог спектра и то од ФраунхоФерове линије Р на до N. У том делу он је јасно видео најглавније ФраунхоФерове линије, Факт, који до сада не беше овако прецизно доказан. На тај начин утврдиоје : да плави, виолетни и ултравиолетни зраци долазе од реФлектоване Сунчеве, а не од властите Уранове светлости. Ну сасвим друкче стоји ствар са црвеним, жутим и зеленим зрацима Урановог спектра. Ту није константована ни једна ФраунхоФерова линија, већ само шест поменути х карактеристичних пант-