Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

1631

љика, поред још неколико слабијих, чија се таласка дужина није могда определити. Најновија пспитивања о овоме спектру извршио јеКее1ег у 1лск-овој опсерваторији а у пределу између 654 џџ и 485 џџ. Па чему нас учи овакав спектар о саставу Уранове атмосФере? Он показује, да је аисорпција Сунчевих зракова у Урановој атмосфери много јача у црвеној, жутој и зеленој иартији сиектра, него ли одговарајуКа аисориција у Сунчевој атмосфери, која даје ФраунхоФерове линије. Те се пак линије не виде у овом делу Урановог спектра, док их је Фотографија јасно показада у вишим спектралним партијама. Еаква је ирирода тога гаса, који у Урановој атмосфери врши иоказану аисорицију, не може се још ништа из ближе реКи. Ћмтересантна аисорициона иантлика у црвеном делу (618"2 џр), која се иодудара са истом иантљиком Јуиитеровог и Сатурновог сиектра, а ио свој ирилици и Неитуновог, указује као па неку заједничку материју ових четирију иланета. Постоји у ствари то, да је Уранова атмосфера веома густа и да је у многоме слична са Јуиитеровом атмосфером. Нептун Светлост ове планете веома је слаба. Та околност много спречава спектроскопска испитиваља. 8ессћ1 је посматрао његов спектар 1872. Он је уочио у њему три особите тамне пантљике, од којих је прва била на граници између жутог и зеленог дела, друга у близини 1> линије, а трећа, која је и најслабија, била је у илавоме делу. Дрвене спектралне зраке није видео, тумачећи, да то долази од опште апсорпдије у Нептуновој атмосФери. Н. С. Уо§е1 из својих испитивања на спектру ове планете (1872—73) констатовао је четири особите апсорпционе пантљике, чије ,таласке дужине није могао баш тачно одредити; јер спектар беше веома слабе интензивности. Још непоузданије могао је измерити још неколике тамне пантљике у вишим спектралним бојама. Доцније је могао тачније одредити таласке дужине трију особито јасних апсорпционих пантљика, од којих је једна била у жутом делу: била је широка, али слабог интензитета; друга је била ужа, ади веома тамна; а трећа је била још ужа; али и тамнија. Поред ових биле су још две врло слабе пантљике у зеленом делу. Као карактеристику Нептуновог спектра V о % е 1 сматра осам пантљика, од којих је само за три поуздано одредио таласке дужине (565'7 (1(1, 540-2 (х(1, 485'8 џџ). У томе је спектру најјаснија зелена иартија и то у границама таласких дужина 544 џ/л и 485 џџ. Одмах за њом по интензитету долази жута, за тим црвена партија, која је ипак прилично слаба Више спектралне боје у опште су најслабије у целом Нептуновом спектру. Из тога се видп, да тај спектар одступа од Сунчевог, а карактепросветни гдасник II књ. 12. св., 1901. 108