Prosvetni glasnik

НАУКА В НАСТАВА

103

онн то ниаЈЈ н у књизи г. Ст. Новаковића. Дакле, г. Милеиовић не нише за оне, који ће учити, већ за оне, који су учили. Затим у предговору наставља г. Миленовић и вели: „ Иишући ово старах се да синтактичка правила кажем тако како ће се ј език њихов што већма подударати с ј езиком у Даничићевим делима". Г. Миленовић иипте књигу за оне, који су учили по књизи г. Ст. Новаковића, а правила синтактичка казује језиком Даничнћевим. Какве су Даничнћеве деФиниције, свакоме је човеку од посла познато, и о том не треба нарочито говорнти. Иосле малог увода о том, како сам ја рекао да је синтакса г. Миленовића без вредности, вели г. Миленовић: „За сад ћу узети само један лист нз његове синтаксе, лист седми (стр. 15—16)". Зар само један лист? Затим наставља о том једном листу моје синтаксе овако : „1. На сгр. 15. помиње „прирочне атрибуте", па да бп се знало који су и какви су велп: „Ииа и таквих придева, којн не казују стално својство или каквоћу именица или заменица, уз које стоје, већ само прелаз из једнога стања у друго, и с тога се зову прирочни (предикативни) атрибути за разлику од осталих атрибута"... Прво г. Лукић не зна шта значе Даничићеви предикативни додаци, јер да то зна заиста не би тражио „прирочне атрибуте". А да не зна шта су предикативни додаци потврђују његове речи: „Има и таквих придева који не казују стално својство"... Зар придев жив „не казује стално својство именици или заменици" него „само прелаз из једног сгања у друго". По овој дефиницпји кад би ко рекао жива душа то не би значило еш 1еЂег?<1Гдег Сехз! него ваља да ет уегзскегЛепЛег Сге1з1. — Каква је разлика између Даничићева тумачења н овакога! Код Даничића ако н не можеш разумети одмах свако место, а ти ћеш га — ако се помучиш — разумети бар после, а кад једном дознаш пгга је, онда тек видиш како је добро и лепо речено, тако лепо да ти се чини да се друкчије не може лепше казати. Код овога пак што више будеш мислио (ако од дугог времена не би нмао шта друго радити), све ћеш више налазити празннну и незнање". Тако г. Мпленовић, који у свом чланчићу и нема ништа друго до погрдних речи, којима бих и ја њега могао окитити, кад бих само хтео, али мени је само до ствари, јер се грдњом ништа не доказује. Излази ирема г. Миленовнћу то, да сваки онај, који не употребљава Даничићевих деФиеиција, не уиотребљава их само зато, што их не зна. И сувише је нознато да су Даннчићеве деФиниције апстрактне и да су за децу тешке. Даничпћева деФиниција о иредикативном атрибуту (узимамјебаш из г. Миленовића књиге стр. 18.) гласи: „Прирочии (иредикативни ) су додаци кад се оно што значе саставља с оним чему се додају истом онда кад се изреку; њима се казује стање у којем се ко или што налази". Већином су све Даничићеве деФппиције такве. Таква му је на пр. и дефиниција о атрибуту (види г. Миленовића књигу на стр. 21.): „ Саојени (атрибут) су кад се узима да је оно што значе састављено с оним чему се додају и по том да су с њим једна ствар" или на пр. дефиниција о апозицији: „ Изједначени је додатак (ааосиција) кад се исто, што значп реч којој је додан, каже другим именом, које му припада кад се гледа с друге стране : у истом је падежу у којем је и реч, којој се додаје" (види 23. стр. књиге г. Миленовића) или на 96. страни књиге г. Миленовића: „У другом падежу реч показује какво је друго што кад има уза се као додатак другу реч (највише придев) с којом нешто у реченици из ближе одређује" или на стр. 113. под 2. дефиниција предлога изван: „Бављење изван чега — одвајајући се од иростога