Prosvetni glasnik

108

ПРОСВЕТНИ Г.1АСШ1К

видсло се већ до сада. Без сумње мисли г. Миленовић да ја грешим с тога, што узимам да је реч Косово супстантивни атрибут за реч иољв, а не обрнуто. Он би хтео да је главна реч Косово, а њена одредба реч иоље. Према том би се морало објаснити оваво: „Мене зову на иољско Косово. Еако имена места мењају категорнју, то она и стоје као супстантивни атрибути. Нашем примеру „поље Косово" одговара латинско сатриз Магатоп, место тега обично долази као еквиваленат му и сатриз ЖагаШотиа. Мз овога се види да име места ЖагаТоп (Маратон) стоји место адјектива Магатотиз (маратонски) и да оно вргаи функцију атрнбутивну, а не реч сатриз. Г. Миленовић би хтео овако: „пољски Маратон". Под бр. 8. каже г. Миленовић ово: „Г. Лукић каже: „Придевн као атрибути могу стајати у одређеном и неодређеном облику ирема том, да ли казују каквоћу у оигите или каквоћу само једнога лица или ствари". Неодређени придеви показују само каква је ствар, којој се прпдену; а одређени не само каква је, него и која управо. 1 ) Јамачно је г. Лукић на овом месту погрешио за то што се у множини данас само акцентом разликују одређени лридеви од неодређених, те се с тога наводе само облпци за једнину — кад хоћемо да нокажемо разлику између неодређених придева и одређенпх — н то они падежи мушког и средњег рода, који се и обличјем разликују један од другога. Али зар се не говори н. п. света места? Па у којој Форми долази овде објектив и шта показује?" Г. Миленовић ннје умео да види да је овде реч само о уиотреби иридева као атрибута у одређеном и неодређеном облику према том, да ли казују каквоћу у опште или каввоћу само једнога лица или ствари, а никако и реч о деФиницији одређенпх и неодређених придева. Дефиниција одређених и неод ређених придева је на свом месту (у одељку о придевима и то у § 68.) и она је тачна. Кад тако говори г. Милеоовић, оада он не води рачуна о том, шта где долази, а свако, ко ушчита моју књигу, видеће да се у том одељку, о ком је реч, говори о атрибутима придевним, те. сам ја с тога и рекао : „Придеви као атрибути могу стајати у одређеном и неодређеном облику према том, да ли казују каквоћу у оиште или каквоћу само једнога лица или стварн." Коме, дакле, устреба дефиниција придева, он ће је тражити у § 68. и ту ће је наћи онакву, каква треба да је, а не ће је тражити под одељком о атрибутима, као што је ту тражи г. Миленовић. Не грешим, дакле, ја, ^ећ г. Миленовић, који тражи одредбе поједииих категорија онде, где им није меето. Према том отпада и замерка г. Миленовића на стр. 230. под бр. 9. где каже ово: „Г. Лукић каже: „Ако уз какву именицу поред придева стоји и заменица, онда придев има одређен облик", а ја ћу за ово правило навести овај пример: Како се сад отвори светијем његовијем апостолима. Еф. 3, 5. Дакле овде придев има одређен облик." Па кад има ту одређен облик нека нам каже и то г. Лукић показује ли тај придев „каквоћу само једнога лица или ствари (Јер ваља да не мисли г. Лукпћ да одређени придеви „казују каквоћу у оиште "). Видите ли како му се подударају иравила, која стоје на нстој страни?" Пре свега г. Мнленовић наводи пример, којим управо потврђује моје правило, што сам га унео у књигу под напоменом, премда му је пример сувишан, јер је, кад већ наводи прпмер, могао узети и моје примере. Мени је било до тога, да кажем да придев уз именице, кад уз њих стоје заменице, стоји у одређеном облику. С тим правилом, које је издвојено напоменом, меша

Ј ) Под звездицом наводи и одредбу Миклошићеву.