Prosvetni glasnik

ЖАУКА И НАСТАВА

107

меру „вино пије од Јањока краљу" (с!. Вук. рјечн. 3 8. V. Јањок) израз од Јапока замена атрибута, дакле је уираво „вино пије јањопки краљ". Погрешно тумачи г. Миленовић и пример „Јесу л' здраво Србљи витезови — И честити цареви и краљи?" Ја сам казао да је суистантив Србљи (= српски) као име народа супстантивни атрибут, а према казаном правилу друкчије не може ни бити. Г. Мнленовић узима погрешно да је сулстантив витезови (= витешки) супстантивни атрибут за реч Србљџ и да се Србљи речју витезови као атрибутом издвајају од осталих Срба. Али није тако, како мисли г. Миленовић. Супстантив Србљи као име народа је супстантивни атрибут не само за реч витезови, већ и за речи цареви и краљи, а казан је само једанпут с тога, јер није потребно да се понавља, погато се он лако подразумева и уз имеиице цареви и краљи. Према оном мојем истакнутом правилу тај пример гласи овако: „Јесу л' здраво Србљи (= српски) витезови — И честити (оиет би се ноновило: сраски ) царсви н (опет: сриски ) краљи? Ту се пита за сраске витезове и сраске цареве и краљеве. Г. Миленовић хоће овако: „Јесу л' здраво Србљи витезови (= витешки) — И честити цареви и краљи?" Кад му је Србљи главна реч, а одредба реч витезови (= витешки), онда мора узети и речи цареви и краљи за суиегантшше атрибуте, као и реч витезови, те би према том тај пример по г. Миленовнћу био овако протумачен: Јесу л' здраво Србљи витешки — И честити царски и краљевеки (т.ј. Србљи)? Још је требало да нам г. Миленовић каже, какви еу то остали Срби, од којих се издвајају „вигешки Срби". Да заиста имена народа, земаља, места, река, а особито потхпа ргорпа, прелазе из категорије у категорију и да према томе врше атрпбутивну Функцију, могао је г. Миленовић као наставник српског језика видети и у 3. издању Вукова рјечн. з. т. витез, где пример „Јесу л' здраво Србљи витезови" нма евој еквиваленат „Јесу л' здраво сриски витезови". Тако је и латинско на пр. гедез МасеАопез македонски краљеви, а не „краљевски Македонии" као што бн хтео г. Миленовић илн МасеЛопез уе1егат (Согп. ]*ер., Еит. 10, 2) „македонски ветерани", а не „ветерански Македонци" (о том види Бгадег, Шв(;ог. 8уп1;ах <1ег 1а1. Зргасће. I, р. 623). Тако у латинском језику у песника супстантив Вћепиз „Рајна" долази уз ј'1итеп (река) и као асИес!., на пр. у Хорација (<1е аг!е рое(лса 18) има ј'1итеп Вкепит (место: ј'1итеп Вкепиз) Рајна, управо рајнска река, немачко „(1ег ВћетзЂгот, <1ез Кћетез Пи1" н Цитеп Ме^аигпт (иесто: МеГаигиз Џатеп) (саишиа, IV, 4, 38). 0 употребн потта ргорпа као адјектива с!. ГаМшкеће СгаттаИк уои 81о1г И11(1 8сћта1г. 3. АиП. 8. 224. (или: ПахнИј. <1ег к1а88. АИег^итзшчбепзсћаЛ. В. II. 2. АМеП.). Па и оно што г. Миленовић каже: „Испореди: У Лазе је силни Србаљ био седамдесет и седам иљада" отпада сасвим, јер овај пример нема никакве везе са примером „Јесу л' здраво Срби витезови — И честити цареви и хграљн?" с тога, што у овом примеру имамо супстантивни атрибут Србљи, а у оном адјективни атрибут силни (уз реч: Србаљ). Али са замеркама без вредности иде г. Милеиовић и даље и под бројем 7. вели ово: „Г. Лукпћ каже: „Тако и имена места, кад стоје са заједничкнм именицама: Мене зову на поље Косово (= косовско)". У неколико речи неколпке погрешке". И опет г. Миленовић само говори, а ншпта не доказује. Што сам казао за замерке г. Миленовића под бр. 6., то исто вреди н за замерку нод бр. 7., где за мој пример „Мене зову на поље Косово (=косовско)" вели „у неколико речи неколике погрешке". Колико су поуздане замерке г. Миленовића,