Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Та сувишно је и помињати да је генитив зависан од оне речи, уз коју стоји (овде зависи од речи комад). Па и изразе народ многи и народа много, гато их наводи г. Миленовић, не разуме. Он не разликује те изразе по том, што израз народа много (где „ народа " зивиси од речи много) казује дартитивност, а израз народ многи (где је реч многи атрибут за реч народ ) не казује партитивност. После својих замерака завршује г. Миленовић овако: „Ето шта се може казати само о једном дисту његове синтаксе. Али и ако сам оволико говорио опет не треба мислити да сам казао све погрешке, које се налазе на истом месту. Него и ово ће бити ваља да доста као „чалабрчак док лриспиј рутак." Као гато се видело г. Миленовић није ништа доказао да је логрешно у мојој књизи и све пегове замерке зсЈтећеп т с1ег 1ш&. С тога се ја на доцније писање г. Миленовића о мојој синтакси српског језика нећу никако ни обзирати, јер ће и остале замерке његове као и ове бити без икакве вредности. Одељак о атрибутима био је за г. Миленовића врло несрећан. На том је одељку показао не само да не разуме атрпбутивне функције, већ и да нема никаква синтактпчног осећаја у опште. Осим тога показује и то да је настава српског језика у нас још аиГ зсћ^асћеп Еивзеп и да се српски предаје онако, како се предавао пре двадесет и више година. Жалосно је то, кад се и после радова толиких граматичара овако разуме синтакса, као што је ра-зуме г. Миленовић. Београд октобра 1901. године. Ј. Лукић.