Prosvetni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

Српска мушка гимназија у Скопљу. Статистички ивештај о раду гимнасије од 1894/5 до крзја 1900/1 школске године. Приредио Рад. АгатоиовиЛ, директор. И.здање Управе Српске Мушке Гимнасије у Скопљу. 1901. год. Штампано? 8° стр. 92. Ове године навршило се еедаи година, од како је у славном нашем Скопљу, граду, врло знаменитом у историји наше средњевековне др®аве, а данас столици косовског вилајета у турској империји, отворена нрва српска гимназнја. Управа овог највшпег срнског просветног завода у овом вилајету објавила је пре кратког времена, књижицу, чжји смо натпис горе исписали, и потрудила се да нам у њој изнесе данашње стање овог завода од прилике онако, како се то чини и у извештајима наших гимназија у Краљевини. Да би сличност била што већа, Управа, која је овај извештај п издала, додала је прегледу стања саме гаколе још и неколико других сгвари, о којима је мислила да могу — као „литерарни део" овог извештаја дешто увећати литерарну вредност самом извештају, а нешто опет показати нам и неке друге стране рада у овој школи, што се иначе можда не би могло видети из про•стих цифара и напомена о броју ђака и каквоћн њиховог успеха. То је већ уобичајена практика ових извештаја и у другом свету и кад је добро урађено, може бити само за похвалу. Ма како да је ова књижица по своме облику неспретна и несавршена (у књизи нма, на прилику, без разлога остављених празних страна и листова; на њој није означено ни где је штампана и т. д.), нпак она заслуагује пажњу «вих пријатеља културног и просветног напретка наше браће у Старој Србији и Маћедонији. До душе, пажња нашег јавног мњења није данас у толикој мери обрнута овим питањима, у коликој би требало; на жалост свпх нас Србија данас врло непотпуно и тек у неколнко обрће очи на ове две провинције нашег народа у Турској и у том погледу још далеко заостаје иза браће Бугара, који напрешутом пажњом прате сваки ма и најнезнатнпји догађај на ЈУ Г У и југозападу њнхове отаџбине. Али је тврда нада, да ће доћи ма и дванаести час, кад ће овај наш не мали немар уступити место оном интересовању, које се мора очекиватн од државе, чије народне аспирације нису ни близу задовољене. У том уверењу ми смо с особитим задовољством дочекали и ову књижицу и не устежемо се јопг одмах рећи да она има у извесном смислу несумњнве вредности као један мали извор за познавање нрилика, о којима је у њој реч. Шта више, чинн нам се да и поред свег њеног несавршенства њен је значај за јавност можда много већи него многог каког волуминозног извештаја о каквом нросветном заводу ове врсте у самој нашој Краљевини.