Prosvetni glasnik
0ЦЕН1 Н ПРИКЛ8И
117
Преко је потребно да и свештеницн буду што внше носвећенн у науци о чувању здравља, зато је хигијена заведена као наставни предмет у многим богословским школама особито у Аустрији ка.о на пр. у Черновици, Будвајсу и т. д. Свештеницн имају врло велики утицај на иарод, па могу утицати доста и у погдеду чувања народнога здравља, зато им и треба дати прилике да што боље изуче хигијену. Од огромне би вредности бшш, кад би мдађи декари као „путујући учитељи" сваке године провели ио неколико дана у појединим селима и то када сељаци имају најмање да раде, па им тада држали нредавања и учили како да сачувају здравље. Предавања та требала би да буду са демонстрацијама, како би била за сељаке убедљивија, а могли би полазити од појединих месних прилика, које су противне хигијенским захтевима. Оваква би предавања била од веће вредности него сухопарне поуке. Оваква би предавања могли лекари држати и у школама, ученицима и учитељима. 1896—97 г. приредили су у Енглеској лекари као „путујући учитељтг' 4391 предавање на којима су ирисуствовали 14.889 учитеља и 439.464 ученика. Где је свет неписмен још би било корисно да они овом приликом приређују хигијенске изложбе на којима би били изложени разни модели за конструкцију бунара, за исушивање влажног земљишта, за иодизање димњака, нужника, модерних школских зграда и т. д. Држава би се старала да се начине ови модели, дрлсавне би их власти набављале а општински судови бринули би се за локале у којима би се приређивале изложбе, и по свршетку издожбе, дужни би биди упаковати све нредмете и иосдати у другу општину, где ће декар доћи и изложбу приредити. Што се тиче ширења хигијенског знања у понеке друге друштвене редове, писац препоручује да треба увести хигијену као наставни предмет у шкоде у којима се ти редови сиремају. Тако би се хигијена увела у занатдијске, трговачке, рударске и др. школе. У настави би се поглавито говорило о Фабричкој хигијени, о држању теда при раду и првој помоћи у несрећним сдучајевима, о испитивању животних намирница, о штетностима због Фабрикације ових и т. д. У .1еобену и Прибраму у рударским шкодама већ су уведени курсови предавања за прву помоћ у несрећним случајевима; у занатлиској шкоди у Пидзену и пољопривредној немачкој шкоди у Будвајсу иредаје се хигијена, и т. д. С разлогом се може рећи да су у овој малој књизи наведена у главном сва срества, којима се може ширити хигијенско зпање у све друштвене редове. Из ње се види како стоји са хигијеном као наставним нредметом у појединим шкодама код других народа. На посдетку она нам и ако посредно указује да озбиљније поразмислимо: шта све треба да се и у школи још уради, па да се потпомогне физички развитак школске омладине. Узалуд су школски декари, узалуд је уводити хигијену као наставни предмет, узалуд су и хигијенске поуке шкодских декара ученицима, ако и даље ученици буду преоптерећени наставом, ако се рад умни не доведе у равнотежу са ученичким одморима и т. д. Ми на основу свега напред реченога топдо препоручујемо ову књижицу на првом месгу школским а потом и остадим декарима. Они ће у њој наћи пуно побуда за. даљи свој племенити рад, од којега школа н народ очекују највеће користи. љ. 11.