Prosvetni glasnik

БРОСВБТНД ГЛАСНИК

да се она преда јавности у „Просветном Гласнику ," о чему сам Вас ја са своје стране а и ио жељи Комисије у писму од 14. јуна замолио: то бих ја на овом месту само понављао мисли, разлоге и доказе, који су онако лепо изнесени у тој расправи, кад бих хтео даље говорити: ко- _ лика је нрека потреба, да имамо своју медицинску школу, ако не желимо и даље грешити се о животне ногодбе и користи наше земље и народа. Ова раеправа проФесора Батута у главном изводу већ је ириказана у седници Комиеије н може се сматрати као прилог овом извешгају комисијс а у свом штамнаном облику и у засебној брошури нослужиће дотичиим меродавним круговима па и .јавном мишљењу за ближе обавештење о овом важном нросветном, санитетском, државном и националном нитању. Бо норед свега тога држим, да неће бити сувишно, да само ради боље везе мисли и разлога у овом службеном извештају Комисије нагласим на .ЈЈаче прилике, погодбе и иогледе, којима се Комисија руководила, кад је према реФерату ИроФесора др. Батута и не тражећи даљег обавештења од других стручних људи, којима наша држава располаже, донела једногласио решење о животној иотреби оснивања медицинског Факултета. Ире свега и остали Факултети универсптета, философски , нравни и технички имају у новије доба везе н иотребе са наставом медецинских наука. Университет не би могао имати свога правог, органски јаког и правилног склоиа, ако би остао без меднцинског Факултета. И где се такав университет по невољи нодигао, као н. пр. у Загребу и Одеси, спрема се живо, да се у најкраћем времену ова нразнина попуни. Медицина је и у старије време крчила пут другим наукама, а у иовије време иокренула их јс и њиховом богатом развитку помагала новим методама проматрања на и новим и веома знатним тековинама. Философске дисциплине као што су Логика, Психологија и Педагогија крећу се и напредуЈу данас само у вези и номоћу Физиологије и других природиих наука а тако н. пр. и антроиологија п етнограФија. Даље, и правне науке помажу се и вежу са извесним медицинским гранама. Судска медицина, санитетска и ветеринарска полиција и наука о државној унрави у опште не могу се развијатн ни корисно вршити своје задатке без медицинских наука. Тако н техника, нарочито у евојим нрименама на хигнјену, индустрију и агрикултуру не може оистати без помоћи медицинског знања. 0 национално-политичкој потреби за оснивање медицинског Факултета у СрбиЈИ по свој прилици уверени су данас свн нросвећени људи у Српству. У том иогледу за нас Је веома поучна иојава университета и медицинских Факултета у Јашу, Черновицу и Колошвару, као и ирипрема за такав Факултет у Уагребу, где већ постоји лепо уређена болница за клиничку наставу, школа за Фармацију, школа за примаље и завод за нородиље, па и завод за серум антидиФтерични. А кад се узме у рачун, да н. ир. у Србији на 2'/ 4 милиона становника има свега 196 лекара, од коЈИХЈе Једна трећинау Београду, а једва две трећине или нешто преко стотине за целу Србију, п то онет већина само у варошима, где често и окружним болницама управљају лекарски иомоћници, и кад се с тим упореди стање ове струке државних установа у Хрватској и Славонији. где су оиет доста далеко заостали иза наиреднијих земаља, но где на сваки начин сразмерно нрема нама има два пута више лекара, јер тамо на 2 милиона и 301) хиљада ггановпика долази 450 лекара: онда већ и сама ова појава била би довољна, да озбиљно приступимо отварању университета заједно с медииииским Факултетом. За пројектовани меди-