Prosvetni glasnik

ИРОСВЕТНН ГЛАСЈШК

цински ^ Факултет у Загребу дали су веома повољно мишљење чувени лекари/специјалисти, лроФесор Алберт у Бечу и ироФесор Јируш у Прагу, без обзира, што Хрватска има за своју омладину на близу добре медицинске школе у Грацу и у Будим Пегати. Што се тиче бојазни, да наш медицински Факултет не би имао довољно научних наставних снага, као ни клиничког и анатомског материјала, о томе су у поменутој расправи др. Батута изнесени податци, који јасно показују, да таква бојазан није основана, на стварним разлозима и да јој овде нема места. Упоређене са таквим установама у другим мањим местима и медицинским школама у Европи, н. пр. у Јени, Хали, Гисену, Килу, Марбургу, Гостоку, Сијени, Кањари, Лозани, Јашу, Колошвару и тд. наше клинике у престопици извесно би за кратко време обилато подмиривале све потребе у овом погледу. А већ смо горе видели да би се и наставне снаге набавиле и истакле брзо, у неколико и домаћим признатим заступницима, а остало позваним научницима Словенима са стране, док се не бн из домаћих синова спремиле довољне снаге. И много моћније и богатије државе, као н. пр. Гусија, добављале су, па и сада још кад што добављају знатније лекаре проФесоре са стране, нарочито из Бсмачке. На нослетку с погледом на велике задатке који се стављају нашем Главном Санитетском Савету, о чему су у расправи др. Батута дата ближа. обавештења, било би већ време и крајња потреба да имамо свој медицински Факултет. Односно Финансиских средстава такође држава не би имала великих тешкоћа, ако се разумно прикупе н уиотребе сви извори, које и сада наша земља троши на школовање својих синова за лекарске науке на страни. Од прилике са десет редовних и неколико ванредних проФесора и доцената могла бп се лепо почети Факултетска настава, која би се тек мало но мало годинама појачавала. У Утрехту у Холандији било је свега 17. наставника медицинског Факултета, у Тибингену у Немачкој 17, у Упсали у Шведској 18, у .Аајдеиу у Холандији 11, у Зашу 20. а у Лавову у Галицији само 9. Према свима датим приликама и погодбама нашега друштвеног и државног развитка истиче се жива потреба университета с медицинским Факултетом. Они који буду срећни, да ову просветну и политичко-националну иотребу подмире, заслужиће призпање и благодарност својих сувременика п потомства. VIII 0 Факултетима фнлософском и нравном, који већ скоро пола века постоје на нашој Великој Школи и са реФормама од 1868, 1880 и 1898 године дали су знатне и корисне резултате у нашој вишој научној настави, нарочито у смислу потребног спремања и образовања кандидата за наставнике средњих школа и за чиновнпке у судским и административним службама, расправљала је Комисија у својој седиици од 11. маја. Нема сумње, да се и у овим Факултетима са, новом университетском реФормом имају извесне празнине попунити и извесни недостатци исправити. Организација и настава у једном и другом Факултету још но гденгго рамљу и иоказују знаке слабости и зачмалости, понајвише услед дубљих узрока, немара, који долазе нешто од управног система, од несталности нроФесорске службе, за ко.ју се ређе позивају најбоље снаге и у којој обично остају до прве боље прилике, ако се који пут сувише рано и про-