Prosvetni glasnik

60

ДР0С5/ЗГНИ ГЛАСНИК

казује се нодесан за наше уннверситетске и подитичке придике. Но по мојем личном мишљењу можда би било боље, да се тај избор и указно постављење ректора вршп сваке друге и трећо године. На румунским университетима ректор се истим начином бира и поставља на три годнне, а мора имати најмање 40. година старости. У Русији ректори универснтета постављају се царским указом по предлогу министра просвете на 4 године. Мислим, да би добро бидо, да се у нашем пројекту закона одреди још ближе круг рада, власти и дужности ректору и да му се да ираво да може у важнијим приликама на позив Факултетског старешине и .ли по свом личном нахођењу председавати на састанцима Факултетских савета. Избор факултетских старешина, декана довољно је стављен с роком за две године, но с погледом на важност послова п дужностн које врше декани.они се обично бирају исти и даље за друге две, а но кадшто и за више година. После ректора њихова власт и њихов круг рада највећи су. Од њих поглавито зависи добар унутрашњи ред, а у извесном смислу и успех Факултета по свима правцима университетскаг живота. После ових главних личних представнпка университетске власти долази као најважнија управна и научна колегија: уншерситетски еенат. У пројекту закона за наш уннверситет доста је тачно и у појединостима обележен круг рада, власти и послова, о којима води старање и одлучује Сенат. Састав Сената према свима ириликама и ирема природи послова подешен је успешно. Добро је ставити као законску одредбу, да је Сенат дужан редовно свакога месеца држатн по једну седницу, а по потреби у важнијим приликама и више. Университетски збор сазива се у ретким приликама, када се нма чути глас свију Факултета о веома важним университетским питањима односно наставе или иослова Финанснског или економног значаја, о којима ректор или сенат или миннстар нросвете желе чути мишљење збора. Чини ми се не би било сувишно, да се у самом тексту закона одреди. да се университетски збор нма сазвати иајмање један пуг, ако не н два пута преко године. Факултетски Савет састављен је из свију (редовних и ванредних) проФесора, и њему је намењен знатан круг рада односно распореда семестралних предавања, односно попуњавања катедара, одређивања испитних комисија, односно урачунавања оснорених семестара ученицима и т. д. Ближе појединости о задатцима, које има вршити Факултетски Савет, одредиће се нарочитим Факултетским уредбама и правилима. Остало университетско особље, канцелариско, благајничко, библиотекарско и тд. стављено је у овом иројекту само оно, које према важности положаја и послова треба да има указно ностављење. За особље које има да врши разне дужности помоћника, чувара, дабораната и тд. ио музејима, кабинетима, клиникама и лабораторијама, оставља се нарочитим университетским уредбама, да им одреде положај, дужности и права. У овом иогдеду ваљало би се постарати, да се и овом особљу нрибави кодико је према природи посла могућно, стадан положај, који би под ногодбама јаког надзора и дисциплине колико толико осигурао опстанак и будућност дотичних службеника и њихових породица. XI У одељку о наставницима университета (чд. 22—34) стављене су погодбе и квалиФикацнЈе за избор н постављења редовних и ванредних