Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

61

проФесора, доцената, асистената, учитеља вештина и живих страних језика. Ту је одређен и начин њихова избора. Жедети је, а то ће временом и бити, да се за редовне проФесоре уииверситета бирају само они кандидати, који имају научни степен доктора. Но за сада у нашим предазним приликама и за проФесоре који су се зцтекди, довољно је тражити дипдому свршеног Факудтета са испитима диценцијата (дипломским испитима) а са познатим научним и књижевним радовима. Нашдо се за нужно утврдити за редовне тгроФесоре начедо стадности сдужбе за цео живот до граница законом одређених. У пројекту стављена је та граница до навршене 25, односно 30 године сдуагбе. Но ја бих био мишљења, да се овај рок према придикама може удесити тако, да с навршеном 30 годином сдужбе проФесор има право да тражи пенсију, ако хоће. А ако би против његове воље университетски Сенат иди министар просвете мисдиди, да извесног проФесора у поједином сдучају по навршеној 25 иди 30 години сдужбе треба и противу његове воље ставити у пенсију, то да буде само по сагдасном мишљењу университетског Сената и министра просвете. Иначе, где ни проФесор, ни Сенат, ни министар не чине корак за иенсионисање проФесора, који је још у снази физичкој и умној, рок његове службе да траје до 35 иди 40 године иди до 70 године старости, као што нонајвише бива у другим нанредним земљама, нпр. Немачкој, Аустрији, Румунији (у овој последњој до 75 године старости). И за ванредне проФесоре треба усвојити начедо стадности с малим ограничењем, по коме би университетском сенату и министру просвете бидо остављено право, да се у споразуму могу послужити подесним у закону предвиђеним начином, да извесног ванредног проФесора, који не би давао изгдеде за усиех и бољи напредак његове научне наставе, могу с катедре уклонити. За оддуку у Сенату о стављању редовних и ванредних проФесора у пенсију, добро би бидо законом одредити тајно гласање, без давања разлога и објашњења, било да иредлог за пенсију додази од министра, иди од Факултета. Овака одредба примљена је у румунским законима о университету. У другим државама, као н. пр. у Русији, проФесори који се ио нредлогу Факултета с одобрењем министра просвете задрже и даље после навршених година службе на катедри, имају поред сиоје пуне илате још и неке додатке. На против за телесно или умно осдабеле и изнемогле проФесоре правичност и државна корист налажу дужност постарати се у довољној мери, да се таквим људима осигура пристојно издржање и нре одређеног рока службе. За доценте и асистенте усвојене су одредбе које су у главном и до сада важиле у нашој Ведикој Школи, а од нрилике које налазимо и у другим напредним земљама. НроФесорске пдате преддожене су са знатном новишицом према досадањима. Можемо се надати, да ће Краљевска Влада и Народно Представништво достојно оценити значај, положај и позив университетских проФесора и узети у обзир све промењене односе и придике нашега економног развитка у иоследњим деценијама, особито с погдедом на скуноћу животних намирница у престоници, као и с погледом на потребу материјално осигураног живота за оне умне раднике, који цео свој век посвећују обрађивању науке и академској настави Омладине на университету. И у другим државама, особито с новијим университетским реФормама, проФесорске плате знатно су повећане. У Немачкој и Аустрији нарочито имају проФесори додатке на станарину. У Румунији пдата је редовним