Prosvetni glasnik

НЛУКА И ВАСТАВА

69

свп други највпши иросветии заводи у Европп, и да је сва разлика само у имену, на онет морамо признати, да је то осетна штета и за нолитички углед и за националне тежње и за економске прилике нашега племена. У свету се тачно разликују све поједине врсте нросветних завода; тамо је преобладало убеђење, да је најсавршенија врсга највишег просветног завода само Уннверситет, а то је већ довољно, да деградира нашу Велику Школу. Већ по томе не би било никакво чудо, не би била никаква неправда, ако би при процени просветних прилика у појединим ■европским државама Србија горе прошла, него што то доисга заслужује. Но свом сопственом признању она још нема највишег просветног завода, који би заслужио, да носи име „Университет" у европском тумачењу тога израза. У први мах може се коме учинитп, да је та штета врло незнатна, тако рећи, само привидна, па да је, према. томе, не би требало ни у рачун узимати... али чим мало дубље уђе у то питање, и сам ће се уверити, да није баш тако. Знајући шта се разуме под именом „Университет", а шта опет под именом „Школа" — ма јој додали и епитет „Велика" — свак мора, а ргјоп, помишљати, да се наша Велика Школа, ни по устројству ни по успесима не да упоредити ни с најмањим, најгорим Университетом које европске државе. И ако, може бити, у ствари није тако; и ако с неким задовољством и поносом можемо, напротив, констатовати, да наша Велика Школа ужива сразмерно леп глас на страни; и ако се наше школске исправе, махом, примају и цене исто тако, као п сличне псправе са европских Университета: — ипак се она рачуна у неку нижу врсту највигних просветних завода — кадгод се коме тако ирохте, и кадгод се нађе нарочита рачуна, да се тако чини... а то је за нас велика штета. Ако смо се, дакле, у највишој настави већ доиста с другим државама сасвим изједначили, т. ј. ако је несумњива истина, да је наша Велика Школа и по начину свога унутарњег уређења, и по висини своје задаће, и по наставним снагама и средствима, и по резултатима свога рада на истом ступњу савршенства, на коме су просечно сви данашњи Университети у Европи: онда ја не видим правих побуда и основана разлога, зашто ми сами да увршћујемо свој јединп највиши просветни завод у ннжу категорију тих завода — у „Школу" ? Ја у томе не видим ни велике политичке добпти, ни велике државничке мудрости, и силом ми се намеће питање: зашто д& смо тако претерано скромни, кад не морамо бити: — кад већ и по уређењу и но успесима имамо права, да се изједначимо с другима? Шта нас гони, да сами нобијамо углед и цену својој, тако важној установи, називајући је именом, ,које не одговара појму највишег просветног завода у европском