Prosvetni glasnik

70

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

тумачењу те речи ? За што да сдободио, јавно и званичио не смемо рећи, да и Србија има Университет, ако га ио устројству доиста већ има, кад добро знамо, кодико нам је иута тога ради образ црвенио.... кадгод се у туђем свету иоведа реч о културним и просветним придикама иојединих држава у Евроии, иа п еас? Јесу ди и друге државе исто тако савесне и скромне, иди — ва против — баш ради утакмице са другима, узносе и величају своје на све могуће начине, придевајући им имена и особине, које им у ствари не припадају? Ми и онако имамо само тај један центар за Науку и Просвету, па ако и њега представимо свету под скромнијим и мање звучним именом, него што га доиста заслужује, онда, без Сваке сумње, сами себе поткрадамо и штетимо. Да и сами називи, без икакве измене у садржини, мењају дејство утиску, па да, према томе, играју значајиу улогу у светској утакмици, мислим да не би требало ни доказивати. Безброј нримера те врсте наћи ћете сваки дан у јавним и приватним утакмицама појединаца, друштава, народа, и држава. У многим приликама је само прост назив — голо име — што се мења, и ако садржина остаје иста, па инак та једина мена може веома добро посдужити утакмичару, да своје интересе заштити, и свој циљ брже п боље постпгне. Шта више: и на културно-просветном пољу не може се више без имена и спољашње етикете... а тим средством служе се данас већ и најкултурнији и највећи народи — н. пр. Немци. Немачке Политехнике стоје п ио устројству, и по наставним средствима и снагама, и по успесима свога делања на виспни свога позива, те управо служе и другима за углед: па су се ипак зато мораде носдужити једним средством просте утакмичарске борбе,. само да одрже свој глас. Нису се смеле поуздати само у одлично своје унутарње уређење, него су — приморане сличним ноступком иолитехничких Школа ван Немачке — и оне увеле новину, да се и на Техницн могу нолагати „Строги Испити" (п^огова) за докторат и да н Технике могу давати докторске називе („Бос1:ог гегшп 1есћп1сагшп"). Наравно да је то Пемачка учинила само за то, да потпомогне својим техничарима у утакмици с другима: — да и но простом називу свој завод и ученике његове изједначи с другима. То исто усвојпла је одмах за Немачком п Аустрија, а за њом онет и Угарска, без сваке сумње, опет из тих истих узрока. Из истих разлога моради бисмо и ми нашој Великој Школи дати име Университет — све и да не налазимо иотребе за каку стварну измену у самом њсном унутарњем уређењу. Ако то не учинимо; ако јој и на даље задржимо ово скромно име, које је до сада имала, остаће миого што-шта по староме, ма је ми стварно и унапређивали и преустројавали. Што је пак најглавније: —