Prosvetni glasnik
72
ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
наставници ие износе појединости свога предмета само као готове истине, него и усменим разлагањем и претресањем, и практичним радовима упознају своје ученике са путовима и методима, којима се долази до научних истина у опште. Университетски ученици нису, дакле, прости паспвни пријемпицИ за неку извесну врсту и количину потребнога знања, него су управо сараднпци својих наставника у објашњењу овог или оног спорног питања, и саучесници у изналажењу и утврђивању истина. Они се не спремају за стручне раднике само у уском оквиру онога знања и умења, што су га само за време свога учења стекли, него ступају у практичан живот као радници, који су спремни, да самостално и на свој начин своју струку обделавају: да самостално и на свој начин испитују и решавају научна и практична питања из њене области. Они њу не „прате", него је управо усавршавају и богате. Према такој разлици у основима саме наставе, разликују се, наравно, те две врсте највиших просветних завода и по свом унутрашњем уређењу. У Школи је све под т. з. „школским зантом", а у Университету веје благи дух »грађанске" слободе у правом смислу те речи. У Школи су ђаци, који морају учити, а у Университету су слободни „академеки грађани", код којих се претпоставља, да из свог дубоког уверења и са љубављу на своме задатку раде. У Школи је наставницима излагање и по облику и по садржини ограничено, одређено, а университетски наставници су слободни у излагању научних истина. У Школи је наставник везан за тачпо одређен програм и њега се мора држати, а у Университету је управо сама личност наставникова и његов научни глас у исти мах и његов наставни и његов научни програм... и у томе баш и лежи прави значај и права вредност његова. У Школи излаже наставник из године у годину један и исти материјал, и мора, га свеколиког за одређено време (па чак и по одређеном реду) исцрпити; а университетскИ проФесор не мора сам прелазити све појединости свога предмета. Он има права, да из целокупног материјала, по свом нахођењу, одабере поједине партије, које ће те године нарочито разрађивати и објашњавати. И не еамо то, него је њему — и по слободи наставе, и по богатству научних средстава —створена могућност, да се са својим ученицима, макар то били и иоједини изабраници, научно удуби у које спецпјално питање, а да све друге редовне наставничке дужности повери којем од својих помоћника. Знатне су разлике између те две врсте највиших просветних завода и у груиисању иојединих иредмета, у расиореду њихових ки/тедара и у иолагању иојединих исиита. У „Великнм Школама" задржао се, махом, још систем средњешколског уређења у томе