Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

71

имаће на страеи увек мањи углед, него што га има ма који евроиски Уннверситет, а њени питомди веома тежак иодожај у утакмици са странцима. Махом ће их свет запостављати правим унпверситетлијама са звучним називима и дипдомама, ма они у ствари од њих и бољу спрему имади. Увек се не подесе прилике, да дође до истинског и правог надметања стварне снаге и сиреме, где би ипак најпосле победила јача стручност и већа вештина, него тој правој, стварној утакмици обично претходи она Формална, т. ј. она са школским сведоџбама — а некада је већ и она од пресудна значаја. Још гори су изгледи за нас у томе иравцу, ако се докаже, да је наша Велика Школа не само по имену, него и по свом унутарњем уређењу, по својим наставним средствима и по резултату свога рада нетпто сасвим друго, нешто ниже и инФериорније од онога, што се у свету зове Университет. Да видимо, има ли и у томе какве разлике између наших нрилика и оних на странн, и да ли је та разлика на штету нашу. „Великих Школа " — у правом смислу те речи — има разне врсте, али све оне -—• сем неких незнатних изузетака —- имају иодједнаку задаКу. Све оне спремају своје ученике за неки известан иозив у животу, па према захтевима и потребама тога нозива удешавају и наставу, а поред ње и све друге прилике унутарњега састава свога. Наставници су стручни учитељи, који пред своје ученике износе само већ готове резултате научних испитивања — већ утврђене научне истине — или их вежбањем. усавршавају у пословима и вештинама, које ће им касније у њиховом позиву требати. Ученицп су опет прости нријемници наставног материјала, који им се излаже, и оних вештина, у којима се вежбају. Пасивно, рецептивно усвајају што им учитељ по своме знању и умењу пружа, те тако стичу неку извесну меру стручне спреме, да је на исниту покажу, а касније у, животу и позиву употребе. После школе допуњују по гдекада своје знање и умење књигама и вежбањем, али, махом, опет на тај исти начин — насивно, рецептивно. Они своју струку— у најбољем случају — само „прате". Сасвим друкче стоји с основним начелом ираве университетске наставе. И њој је, истина, задаћа, да спреми своје ученике за стручне раднике ове или оне врсте, али она ту задаћу постизава и боље и савршеније. Њој сам будући позив нпје искључива и главна директива за делање, него и чисто научна обрада оних струка, којима се бави. Она иде за тим, да поред критичког излагања већ познатих научних резултата истражује и нова спорна питања — дакле да тражи и изналази чисте истине — независно од тога, хоће ли их игде и икада употребити. Университетски