Prosvetni glasnik
ИАУКА И НАСТАВЛ
93
год у интедектуалној области што је искуство, емпиријско сазнање, основица свекодиком умном развијању и усавршавању, оно је исто то и у области моралној. И исказаним примером тече се морадно знање које је у многоме слично с морадним искуством. Примером уопште тече васпитаник основне мдралне иредставе , на чијој се основици развија даље морално знање, које служи моралној вољи за базис и ослонац. И из тога се види значај иримера у мора.шом васпитавању, што Ђ пример показује васпитанику не само шта треба радити, него и да се може урадити, и како треба урадити". 1 ) А „живот човечји и није друго до свакидање примање и уллвање добра или зла примера". 2 ) Шта је пример уонште? Пример уопште јесте све оно, што може послужити чему за углед, а и за објашњење шш за потврду. Прегледи за цртање, са којих се уче почетници, јесу цртачки примери за углед; граматички примери јесу већим делом примери за објашњење граматичкнх правнла, а физички експерименти у настави јесу поглавито примери за иотврду физичких закона. Ово су примери из интелектуалне области. Али и у моралној области има свих ових примера. Посматрано доброчинство је пример за уг^ед, прича „0 лажљивој Мари" јесте пример за објашњење о злим последицама од лагања (морална каузалнбст), а историјски моментн јесу врло згодни примери за иотврду моралних начела. Ирема томе је морални пример у васпитавању све оно што може послужити за углед у моралном делању, или за објашњење или потврду моралних правила Психолошки речено: морални је иример скуи иредстава о неком ирошастом раду које могу иослужити као морални углед за нове радње, или за објашпење или иотврду моралних иравила. На тај начин може послужити као пример и оно што васпитаник сам лично доживи, што сам претури преко главе. Сазнавање моралних примера може васпитаник према томе вршити на три начина: а) сопственим доживљајима, бј посматрајући рад у других и в) слушајући описивање догађаја. Прво би се двоје могло назвати неиосредним, а треће иосредним примером. У науци се о васпитавању обично сматрају као морални примери само посматраи и речима описан рад других, напротив се сопствени доживљаји обично не урачунавају у примере.
] ) (х. А. 1,тс1пег, А11§етете Ег21е1шп§81е1п'е, "Шеп, 1886., стр. 87. 2 ) С. Смајлс, Карактер, у преводу Н. С. Јовановића, Веоград 1889., стр. 55.