Prosvetni glasnik

НАУКА Н НАСТАВА

191

За то је с пуним правом Веленовски (И. 1ш1§. стр. 261) наводи као варијетет Ваддштајн-Китајбелове биљке. Геогр. ареал: Штајерска, Ванат, Ердељ, Маџарска, Румунија, Бугарска, Македонија, Олимп, Битинија. 158. АсЋМеа ЖеИгегсМг Кегп ?|, (синон. А. пођШз ЗасП., КеЈ1г. поа Б!). По утрављении местима око Пирота, Сукова, Сињда, Власотинацаца. Цвета јуна, јула. (Сравни: Адамовић о вегет. ј. и. Срб." стр. 47.). Сва је придика, да је ова хајдучка трава идентична са напуљском А. рипсШа Теп., јер по тврђењу самога Кернера (сравни 8сће<1ае ас! 11. ех81сс. аиз1. 1шп§. бр. 993.) није ни у чем другоме различита, осем тога што је код ове гдавно лисно ребро густо зупчасто. Ну, како даље примећује Кернер (н. н. м.) и кад би се доказала идентичност ових двеју ахилеја, опет би требало придржати име А. ШИгегскп, за то што је назив А. рипс^аГа већ 1794 г. подао Менх другој некој хајдучкој трави из секције: Р^агпгГса. Теогр. ареал: Подунавље, Аустрија, Балканско Полуострво, Чешка, Моравска. 154. АсћШеа УапАазп Уе1. ?Ј,. Ио камењарима на Басари, ну врло ретко. Цвета јуна, јула. (Сравни: Адамовић „Новине за Фл. Краљ. Срб." стр. 15.). Цела је биљка од густих положених ддака, више или мање мекано кушљава. Корен је дуговечан, дрвенаст, многострук и тера, поред више розета лишћа, и неколико стабљика. Стабљике су усправљене, једноставне, до врха лиснате и браздовите. Лишће розета је на дугим меканим дршкама, у обиму је дугуљасто и перасто је исечено на дугуљастолинеарне, доста удаљене и размакнуте режње. Режњи су перасто дељени и имају око пет линеарних кришчица, које су целе или са једним зупцем. Горње лишће у пола обухвата стабљикј 7 , обимом је линеарно-дугуљасто, а перасто ј« дељено на кожасто-меснате режње, који су ситно зупчасти са уврнутим зупчићима. Гроња је сложена, много збивена, са кратким гранчицама и петељкама. Омотач је нешто кушљав, лиске су му дугуљасте, при врку сушне. Језичци су лимунове боје, шири су него што су дуги, имају по три кришчице, а четири су пута краћи од омотача. Дименсије: стабљика 30—50 см. висока. Лишће розета око 20 см. дуго а 2—2 - 5 см. широко; горње 4—6 см. дуго, 1—2 см. широко. Коримб. 3—4 см. у пречнику. Цветна главица (крошњица) 4 мм. дуга. Држи готово средину између А. сГуреоШа 8т. и А. сотрасГа Т УИМ Ну ни с једном се од ових не може побркати, јер се да и на први поглед разликовати. Од А. с1уреоШа разликује се: лишћем; које је дубље и скоро два пут више дељено (нарочито је доње лишће више прецепљено); одећом, која је мање густа, тако да је лишће скоро зеленкасте боје, гла-