Prosvetni glasnik

НДУКА И БАСТАВА

211

би се добио потпун и разумљив смисао, на пр. догоди се те Еаин иринесе Госиоду иринос 1. Мојс. 4. 8.; дође вријеме те онај човјек сасвим остари Врчевић, Подруг. стр. 7.; јеси ли ири себи те за смрт молти Бога Врчевић, Прип. II. стр. 182.; шта сам скривио те си ме тако жестоко тјерао 1. Мојс. 31. 36.; шта је човјек те га сиомипеш или син човјечји те га иолазиги Пс. 8. 4.; што је теби јутрос на уранку тер се јеси вас иреобразио Нар. пј. Матице Хрватске I. 56, ст. 39.; у том му иадне на ум те иљуне на земљу Вук, Прип. стр. 61.; фала ти Воже те можемо госта угостити Вук, Прип. сгр. 82. 4. Под 2 наведени примери, у којима реченица са те казује последицу или резултат неке радње, додирују се већ прилично блиско са такозв. Финалним реченицама (и(:, 1'шаЛе). Уопште се у језику нигде оштро не разликују последица и учинак (дејство) на једној страни, а смер и циљ на другој (спор. у српском употребу везе да). Тако се осећају и но неке реченице са те унраво као реченице за смер, на пр. нити се ужиже свијеЛа и ме&е иод суд него на свијетњак, те свијетли- свима који су у кући Мат. 5. 15. спор. Уи1§а<:а: пе^ие ассегк1ип1 1исегпат е! ропиМ виђ тосИо, вес! еирег сат1е1а1)гит. и! 1исеа1 отшћиз ди1 т (1ото 8ип1. Тај пример је уопште поучљив за употребу партикала: у грчком стоји: 01>б1ха(01'бч' Хг>Х1'01' ха1 п&ескиу иутор стсо гог 1л6б1ог>, аЛЛ' Итс( ггр> ха< ХаџпЕ1 лавиг' то1е IV гђ о1х(а ; Србин је ставио %а1 и између оба глагола, која паралелно стоје, али друго ( хао ) друкчије је осетио, те с тога те. Спор. још: оне долазе свако иодне овде на ово језеро те се куиају (.. ,ит зтћ ги 1зас1еп) Вук, Прип. стр. 17. 5. Најјаснија је, иак, зависност реченица са те тамо, где оне одговарају релативним реченицама других језика. У примеру као што је ко је то доље те мумла Вук, Прип. може се ј ош свакако осетити паратакса, немачки: \уег 181:- (1аз (1а ип1еи ипс1 ђгиШ 80; нешто (је) живо те једе и иије Врчевић., Подруг. стр. 9, е8 181; е^аз ВеђепсН^ез шк1 ко (с1е8ћаЉ.) 1881 ипс! 1гтк1 ез; али то је врло блиско релативној реченици „с1аз 1881: ипД 1гшк1 а („што једе и пије"). Ну потпуно релативном реченицом постаје реченица са те, кад у првој реченици стоји деикатска заменица, која истом додавањем реченице са те добива појмљиву садржину: уиитаКе они из ирвога села онога те (= који, што) му је иређашњу ирииовијетку казао Врчевић, Подруг. стр. 27.; иошљу за њега једнога од оних те (= који, што) су се били окуиили. С тога стоји те и потпуно паралелно са релативним прономинима који, што на пр. али ти је милија крава која млијеко дава, али она, те иревали ногом кабао Врчевић, Прип. II. 7., ево мени за ону (проскурицу) што сам ја изио, сто дуката, а ево теби за ону, те си ти изио Врчевић, Прии. II. 10. До највеће зависности нојачава се реченица са те кад је уметнута у другу реченицу: иристуии близу гроба иа унутра иогледа, а они, те дубе гроб, уиита