Prosvetni glasnik

АУКА И НАСТАВА

341

поколеба вера у оне приче које су му причане пре 2—3 године, — али је тиме покодебана вера и у све остало слично, чим је поучаван дотле, а и чим се буде поучавао од тада. То после повлачи за собом једну другу васпитну штету, која излази као логичка посдедица оног разочарења. К,ад је његов васпитач могао њему у свој збиљи износити неистину као истину, васпитаник и нехотице, и бесвесно, долази на мисао да се може, па можда и да баш тако и треба, другима, нарочито млађима од себе, продавати неистину за истину. А тиме је онда усађен у дечју душу снажан корен за хотимичну даж и притворство. Ето какав рђав пример васиитанику дају гатке упетребљене у васпитању. То је једна рђава страна гаткина,.као васпитног средства. Осем тога гатком се, може бити још више, утиче штетно на морадно дечје развијање тиме, што се у васпитаниковој дупш њом подаже темељ за веровање у слепу судбину а неверовање у узрочност људског дедања. Гаткама додази васпитаник, поступно а бесвесно, до уверења, да узрок хотимичном љз'дском делању може бити ван људи, у нечем надчовечанском, да људским делима управљају невидни духови, неке натприродне сиде, те према томе да човек није ни одговоран за своје поступке, нити да се мора много трудити да их удешава према моралним захтевима, кад сав његов рад зависи не од њега већ од неких злих иди добрих духова, и кад се понајзад опет мора догодити све онако како је воља духова који управљају овим светом и људским дедима, како су унапред усуди досудиди. Даље се гаткама отвара у васпитаника тежња за сдучајним успесима, за незасдуженим наградама, за незарађеном имаовином, за благовањем на туђ рачун, за басносдовним богаством, за царском раскоши, итд. Ето какве зле и опаке примере дају гатке употребљене у васпитању. Само су ова два овде изнета разлога довољна да се изведе неодољиви суд, да гатку треба сасвим избацити из моралног васпитавања. 2. Басна невероватне садртине употребљава се такође у моралном васпитавању, као поучан пример, ади, свакојако са штетом за морадно развијање. Она штета од неистинитости, која је описана код говора о гатки, важи у пуној мери и за басну невероватне садржине. Даље се овде у много већој мери но код басне вероватне садржине истиче као сметња она далека анадогија између рада животиња и човека, иди биљака па чак и мртвих ствари и човека. За нас одрасде, који смо вични мишљењу у симводима и у преносном значењу могу тако далеке аналогије имати нарочите дражи; за децу су оне у том погдеду без значаја, и она примају издагање у свему онако како се износи. Мо-