Prosvetni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

347

Овако би се збиља дала боља слика целокупног биљног организма и његова живота. На нротив, онако разуђено и поцепано као што је у Бонје-а, развлачи се и пажња и стрпљење ученичко, те тиме и цела настава губи свој интерес. Кад би се на, начин, који сам овде изложио, обрадио материјал за општи део, ја мислим да би он испао прегледиијп, јаснији па и краћи, гато је, са обзиром на наш програм, нарочито важно. Излагањем, као што је код Боије-а случај, имамо то: да су неке партије и сувише развучене док су неке стиснуте па и не дотакнуте. Рекавши ово, учинио бих неправду Бонје-у кад нс бих напоменуо поред већ напред поменуге добре му стране у лаком излагању материјала, и ту красну му страну, што после сваког одељка долази кратак извод из целог одељка, који је дотле пређен. Завршујући ову тачку хоћу да речем: како јеједан добар, спреман и искусан наставнпк, служећи се Бонје-ом, поред других аутора, могао подесити један леп општи део за ботанички уџбеник. Г. Јуришић, од којега смо с правом очекивали и потребну спрему и наставничко искуство за Једаи такав посао као што .је иисање ботаннчког уџбеника, није ништа боље могао измислити, после толикогодишњег предавања ботанике у гимназији, него да цео општи део преведе од речи до речи из дела Бонје-ова, не рекавши, бар у једној примедби, да га је нревео, што је свакојако било савесно учинити. Никако се не може узети да је тај оишти део „ио" Бонје-у израђен него је само из Бонје-ова дела преведен, а то су, мислим, две различне ствари. Да је овим превођењем г. Јуришић учинио погрешку према самом уџбенику, надам се, да сам напред доказао. Колику је погрешку г. Јуришић учинио нрема савести то ће он најбоље знати а и поштовани читаоци ће умети ироценити. Ја могу рећи, са своје стране, да није само тај општи део, којега је г. Јуришић превео из Бонје-а и метуо у своју ботанику „израђену ио Бонје-у" него је он превео и све друго, што је у напред поменутом Бонје-ову делу могао наћи, најмарљивије, те све то ставио у ову „своју" ботанику. Ну о овоме ће бити говора кад се буде говорило о „посебној ботаници". После свега овога нека ми је допуштено прићи приказивању самог дела. * Пред „општом ботаником", која је, као што сам већ наноменуо, чист нревод дела Бонје-ова, налази се кратак увод од 16 редова, у којему се објашњава шта је јестаственица и како се она дели на: зоологију и ботанику, а ова иоследња на општу и посебну. Овог кратког увода нема у делу Бонје-ову те закључујем, да је он не само из пера него и из главе г. Јуришићеве. Преврнемо ли тај лист одмах наилазимо на превод, који траје кроз цео општи део, те према томе мислим, да могу с правом сматрати када реФеришем овај општи део, да не приказујем рад г. Јуришића, него дело, које сам у почетку навео.